Drugog dana zasedanja u Parlamentarnoj skupstini Saveta Evrope na dnevnom redu bila je rasprava ne temu "Nasilje i govor mržnje prema političarima".
U raspravi su učestvovali šef srpske delegacije Biljana Pantić Pilja i član srpske delegacije Aleksandar Mirković.

Biljana Pantić Pilja U svom govoru istakla je da je u eri novih tehnologija, govor mržnje i nasilje prema političarima nažalost postao svakodnevnica.

 - Postoje zakonodavstva koja regulišu ovo pitanje ali u većini slučajeva dolazimo do problema da ukoliko nekoga uhapsite zbog pretnji na mrežama, razni aktivisti i nevladine organizacije pozivaju se na slobodu govora.
Dolazim iz Srbije, države u kojoj je ubijen premijer, a danas se ista sudbina želi predsedniku Aleksandru Vučiću.

Prethodna godina u Srbijije bila teška jer su nasilje i govor mržnje bili na vrhuncu.
Opozicioni političari su na mrežama napravili nešto kao točak sreće, koji svako jutro zavrte i na kog političara na vlasti pokaže-objavljivali su adresu gde živi sa porodicom. Bukvalno su organizovano dolazili na privatne adrese političara na vlasti gde su zviždali, lomili, galamili...

Takav nivo mržnje i agresije je nešto novo u političkom životu i čak je i komesarka Marta Kos reagovala i  upozorila opoziciju u Srbiji da je neprihvatljivo da objavljuju i dolaze na adresu političkih protivnika.

Na mrežama su targetirani političari iz vlasti i tu akciju su nazvali-učinimo ih poznatima i pozivali da se članovi vladajuće stranke vijaju po ulicama i njihova vrata i fasade kuća obeležavaju bojom, što nije zabeleženo od Drugog svetskog rata kada su na isti način Nacisti obeležavali kuće Jevreja. Sve ovo je direktna posledica govora mržnje koji je zauzeo i preplavio javni prostor - rekla je i zaključila da usvajanjem ovakve rezolucije, veruje i nada se da ćemo uspeti da probudimo svest a pre svega da ukazemo da sloboda govora ne znači i slobodu govora mržnje i nasilja.

Aleksandar Mirković rekao je da je govor mržnje nešto što verovatno postoji u svakoj zemlji, ali nigde to nije normalizovano, samo zato što je usmereno protiv  ljudi na vlasti.

Nema nijedne osobe iz moje stranke ili pristalice politej predsednika Aleksandra Vučića, koja u proteklih šesnaest meseci nije bila podvrgnuta digitalnom, verbalnom ili fizičkom nasilju.

Pokušali su da nas žive zapale, pucali su na nas, napadali naše porodice i palili naše kancelarije, sve u nastojanju da nasilno sruše legitimno izabranu vlast.

Ovaj kontinuirani nivo nasilja, koji trpimo iz dana u dan, nije zabeležen nigde drugde u svetu. Podstiče ga upravo govor mržnje i očigledne laži.

Daleko najopasnija i uznemirujuća situacija odnosi se na Aleksandra Vučića i njegovu porodicu, koji su svakodnevno dehumanizovani, dok su pozivi na njihovo ubistvo postali uobičajni—što je potpuno neprihvatljivo.

Na opozicionim televizijama, ljudi otvoreno raspravljaju o njegovim roditeljima, bratu, čak i njegovoj deci, sa eksplicitnim pozivima na njihovo ubistvo. U nekim zemljama, čak i delić onoga što vlasti u Srbiji trpe bi rezultirao brutalnim prebijanjem, hapšenjem i zatvorskim kaznama, a onda niko ne bi govorio o "slobodi govora".

Kada vec pominjem "slobodu govora" , najvaznije pitanje je, gde je granica između nje i govora mržnje?  Kada su u pitanju napadi na moje kolege i Aleksadra Vučića, ta granica je jasno pređena pre deset godina, posebno u poslednjoj godini. Zato snažno podržavamo ovaj izveštaj, i posebno me ohrabruje poziv na pooštravanje zakonodavstva u našim zemljama, kako bi se ova toksična mržnja i politički motivisano nasilje okončali i kako bi odgovorni bili adekvatno kažnjeni.