Sima Redžepović, kog pojedini mediji predstavljaju kao jednog od istaknutijih učesnika i organizatora blokada i protesta u Beogradu, priveden je zbog sumnje da je umešan u šverc migranata, a prema nezvaničnim informacijama kod njega je pronađena i lažna legitimacija.

Prilikom zaustavljanja Redžepovićevog automobila, kako se saznaje, u vozilu se nalazio veći broj migranata. Prema nezvaničnim informacijama, privela ga je mobilna jedinica policije u Loznici.

Prema informacijama koje su se i ranije pojavljivale u javnosti, Redžepović je bio poznat organima reda, a njegovo ime dovodilo se u vezu sa prijavama i postupcima koji se odnose na prevare i lažno prijavljivanje.

Takođe, njegovo ime pominjalo se i tokom protesta 2017. godine, kada je deo javnosti oštro reagovao zbog incidenata povezanih sa obeležjima posvećenim srpskim žrtvama sa Kosova i Metohije.

Posle najnovijeg hapšenja, reklo bi se da je javnost  potpuno sigurna da blokaderi imaju konačno oblik svoje politike, a to su krađa, prevare, šverc i kriminal.

Jasno je da im je sa ovim zanimanjima zgrtanje novca primarna stvar, pa zato i ne čudi što su postali strani plaćenici i novcem spolja žele da unište Srbiju.

Podsetimo, ovo nije prvi put da se vođe i učesnici blokada dovode u vezu sa teškim kriminalom. Javnost je već bila svedok brojnih incidenata, od napada na policiju i novinare, do uništavanja javne imovine.

Najnovije hapšenje Sime Redžepovića dodatno je ogolilo obrazac koji građani Srbije već mesecima mogu da vide golim okom – među najglasnijim blokaderima i samoproklamovanim „borcima za pravdu“ sve češće se pojavljuju ljudi sa ozbiljno problematičnom prošlošću, oni kojima institucije, zakon i država predstavljaju prepreku za sopstvene interese, a ne vrednost koju treba čuvati.

Zato i ne čudi što upravo takvi pojedinci najagresivnije pozivaju na haos, rušenje vlasti, sukobe sa policijom i destabilizaciju zemlje. Jer, iza navodne „borbe za slobodu“ često se krije mnogo prizemniji motiv – pokušaj da se unapred stvori politički alibi za sopstvene kriminalne aktivnosti.

Mehanizam je već viđen i gotovo identičan u svakom slučaju. Dok traje blokaderska histerija, pojedinci sebe predstavljaju kao „aktiviste“, „žrtve režima“ ili „progonjene borce protiv sistema“. A onda, kada institucije počnu da rade svoj posao i kada dođe do hapšenja zbog potpuno konkretnih krivičnih dela – od nasilja, preko prevara, pa sve do šverca i drugih oblika kriminala – odmah se aktivira ista matrica: više nije reč o kriminalu, već navodno o „političkom progonu“.

Na taj način pokušavaju da zamagle suštinu i pobegnu od odgovornosti. Umesto da objasne zbog čega su uhapšeni, oni pokušavaju da se sakriju iza politike i protesta, računajući da će deo javnosti poverovati kako su meta isključivo zbog svojih političkih stavova. Tako kriminal dobija politički omotač, a svaki postupak države pokušava da se predstavi kao represija.

Posebno je simptomatično što se kod velikog broja najradikalnijih blokadera može primetiti isti obrazac ponašanja – mržnja prema državi Srbiji, nipodaštavanje srpskih žrtava, otvoreni animozitet prema institucijama i istovremeno stalni pokušaji da sebe predstave kao moralne arbitre društva. Upravo zato sve više građana postavlja pitanje da li je deo blokaderske scene odavno prestao da bude politički pokret i postao zaštitni kišobran za ljude kojima odgovaraju haos, nestabilnost i slabljenje države.

Jer uređena država, sa jakim institucijama i sprovođenjem zakona, najmanje odgovara onima koji žele da posluju u sivoj zoni, da izbegnu odgovornost ili da sopstvene dosijee sakriju iza političkih parola. Zato su im blokade, ulični pritisci i stalno podizanje tenzija postali idealan teren – u atmosferi haosa najlakše je glumiti žrtvu i kriminal predstavljati kao aktivizam.

A kada se podvuče crta, građani Srbije sve jasnije vide razliku između običnih ljudi koji žele normalan život i onih koji pod plaštom „borbe protiv sistema“ pokušavaju da zaštite isključivo sebe i svoje interese.

Snimak možete pogledati OVDE.

(24sedam.rs)