Dok su blokaderi prethodnih meseci i Severina gotovo svakodnevno držali lekcije o toleranciji, ljudskim pravima i borbi protiv nasilja, vest da je grupa Hrvata, prema navodima medija, organizovala napad na srpske sezonske radnike na Hvaru dočekana je – tišinom.
Ni objava, ni osuda, ni poziv na odgovornost. Ništa.
Javnost se zato pita da li su principi za koje se navodno zalažu univerzalni ili važe samo kada se uklapaju u političke narative i kada ne postoji opasnost da će se zameriti onima čiju podršku ne žele da izgube.
Dok su zbog mnogih drugih tema društvene mreže bile preplavljene porukama o solidarnosti i ljudskim pravima, kada su, mete bili mladi ljudi iz Srbije koji pošteno rade sezonske poslove, nastupio je potpuni muk.
Posebno upada u oči ćutanje hrvatske pevačive Severine, koja se godinama predstavlja kao glas regiona i borac protiv mržnje, ali se povodom ovog slučaja nije oglasila.
Mnogi se zato pitaju: da li bi reakcije bile iste da su uloge bile obrnute?
Ako se nasilje osuđuje samo kada je politički korisno, onda to nije borba za ljudska prava, već selektivna pravda.
Komentari (0)