„Srpski Most – Institut za dijasporu, dijalog i inovacije“, koji predvodi Aleksandar Spasić, prvi dopis uputio je 5. jula Ministarstvu spoljnih poslova Švedske i nadležnim poslanicima Riksdaga. Pitanja su se odnosila na povratak srpskih sudija, tužilaca i drugih zaposlenih u pravosuđu, poverenje Srba u institucije, postupanje EULEX-a i događaje na Gazimestanu 28. juna, kada je 36 Srba bilo obuhvaćeno prekršajnim postupkom.

Dodatnu težinu inicijativi dala je Evropska služba za spoljne poslove. EEAS je 21. jula ocenio da odluke kojima se sprečava povratak srpskih pravosudnih kadrova nisu saglasne sa zakonom, pravilima postupka i zahtevima vladavine prava. Evropska unija pozvala je nadležne institucije u Prištini da ne preduzimaju mere koje onemogućavaju njihovu reintegraciju, naglašavajući da pravosuđe mora odražavati multietnički karakter društva. Saopštenje EEAS-a potvrdilo je da upozorenja srpskih organizacija nisu politička konstrukcija, već ozbiljno pitanje vladavine prava.

Švedsko ministarstvo odgovorilo je da kao članica EU podržava stav Brisela. Međutim, na direktno pitanje da li će Švedska aktivno podržati povratak srpskih sudija i tužilaca nije ponuđen odgovor, već pozivanje na dijalog Beograda i Prištine, Ohridski sporazum i samoupravu opština sa srpskom većinom. Kada je upitano kako odsustvo srpskog osoblja utiče na poverenje u pravosuđe, Ministarstvo je navelo da ne komentariše „unutrašnjopolitička pitanja ove vrste“.

Upravo tu je „Srpski Most“ razotkrio suštinsku protivrečnost švedske diplomatije. Ako Evropska unija ovo pitanje javno povezuje sa zakonom, pravnim postupkom i funkcionisanjem multietničkog pravosuđa, Stokholm ga ne može istovremeno sklanjati u fioku unutrašnje politike. Švedska podržava evropsko saopštenje, ali izbegava da se izjasni o njegovoj suštini i posledicama po srpsko stanovništvo.

Neodređeni odgovori stigli su i povodom EULEX-a i događaja na Gazimestanu. Ministarstvo je saopštilo da Švedska „prima informacije“ od EULEX-a i EEAS-a, ali nije navelo da li je zatražena posebna provera postupanja prema Srbima. Nije odgovoreno ni da li su pitanja pravne sigurnosti i srpske zastupljenosti predstavljena nadležnom odboru Riksdaga. Zbog toga je „Srpski Most“ 29. jula poslao novi dopis, zahtevajući jasna izjašnjenja – da ili ne.

Institucionalna upornost „Srpskog Mosta“ zaslužuje podršku jer srpska dijaspora više ne pristaje na diplomatske fraze bez odgovornosti. Organizacija prikuplja sudske spise, odluke, službenu prepisku i svedočenja kako bi ostao proverljiv trag o tome ko je bio obavešten i kako je postupio. Ako Švedska zaista smatra da su ljudska prava univerzalna, moraće da objasni zbog čega njena odlučnost nestaje kada se postavi pitanje prava Srba. U suprotnom, njeni evropski principi ostaju samo politički instrument koji se primenjuje prema potrebi.