Prisutnima se obratila gospođa Nevenka Dobrić, koja je u zločinačkoj "Oluji" ostala bez sina.
-Ja sam Nevenka Dobrić, majka mlađanog Siniše Dobrića koji je tog 4. avgusta 1995. kao i svako Krajiško dete pošao u kolonu da spasi svoj maleni život. U traktorskoj kabini sa svojim dedom Petrom i sa mnom u traktorskoj prikolici, iz rodnog crkvenog bloka. Ni punih 10 kilometara nismo odmakli kada je hrvatska vojska presekla koloni put i sa 12 prostrelnih rana usmrtila Sinišu i Petra. Kako su Petar i Siniša ubijeni, na licu mesta traktor je skrenuo sa puta, a prikolica u kojoj sam ja bila prevrnula se i poklopila me. Hrvatska vojska je ubila moje dete i svekra, sačekala je sledeći traktor u kom su bili moji roditelji i baka videvši šta se dogodilo ispred njihovih očiju, skamenjeni od bola i tuge, očajnički mole hrvatsku vojsku da im dozvole da mene izvuku ispod prikolice... Dozvoljavaju, ali odlučuju da nas privedu. Na očajničke molbe i plač moje majke, u nekom trenutku odlučuju da puste majku, baku i mene, a mog oca odvode u zatvoru u Ivanjić Grad. U tim momentima nisam bila svesna šta se dogodilo, ali hrabre Krajiške žene nisu dozvolile da telo mog deteta ostane u šumi da ga rastrgnu zveri. Sahranili smo ga 5. avgusta, a zatim 26. avgusta posmrtne ostatke Siniše prenosimo u Sremsku Kamenicu gde danas živimo, a svekar Petar se do danas vodi kao nestalo lice. Punih 30 godina tragam za pravdom... - rekla je Nevenka sa suzama u očima, dok prisutni nisu mogli da sakriju tugu i suze zbog ove priče.
Komentari (0)