Veliki državni projekti mere se kilometrima puteva, milionima evra investicija, novim fabrikama i bolnicama. Ali odnos prema ljudima često se vidi u mnogo manjim stvarima – u tome da nekoga saslušate, zastanete zbog deteta u masi ili pokušate da rešite problem koji za državu možda deluje mali, ali je za jednu porodicu najveći na svetu.
Upravo takvi trenuci obeležili su poslednjih nekoliko dana obilazaka predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Od Toplice, preko Medveđe, Bujanovca i Vranja, pa sve do požarišta u Deliblatskoj peščari, Vučić je razgovarao sa ljudima o njihovim svakodnevnim problemima.
Nekome je bio potreban posao, nekome udžbenici za decu, nekome pomoć da popravi uslove u kojima živi, a neko je samo želeo da ga predsednik sasluša.
19. avgust – „Samo sekundu, da čujem ovo dete“
Jedan od upečatljivih trenutaka dogodio se 19. avgusta tokom Vučićeve posete Topličkom okrugu.
Dok su mu se okupljeni građani obraćali sa različitim pitanjima, predsednik je čuo devojčicu koja je želela nešto da mu kaže.
– Samo sekundu da čujem ovo dete – rekao je Vučić.
Devojčica mu je objasnila da je njena škola stara i zamolila ga da bude renovirana. Posebno je pomenula problem sa prozorima.
Kada je čuo da prozori padaju, Vučić je odgovorio da će problem biti rešen i zatražio da se kompletna stolarija uradi kroz projekat energetske efikasnosti.
– Hvala ti, dušo, na pitanju – rekao joj je na kraju razgovora.
Alo je taj susret zabeležio upravo kao primer trenutka u kojem je predsednik prekinuo razgovor kako bi saslušao dete.
Istog dana – Jovana je kroz suze ispričala svoju priču
Možda najemotivniji susret tih dana dogodio se u Blacu.
Među brojnim ljudima koji su želeli da priđu predsedniku bila je i šesnaestogodišnja Jovana Arsenijević.
Nije tražila ništa luksuzno.
Iako je učenica srednje škole, Jovana je ispričala da sama radi u kafiću kako bi zaradila i da nema druga primanja.
Pitala je može li država da pomogne deci bez roditeljskog staranja.
Vučić ju je saslušao i obećao da će biti pronađen način da joj se pomogne u roku od 48 sati.
Alo je ovaj susret opisao rečima „Rasplaka me dete drago“, a već narednog dana objavljena je i priča o reakciji na Jovaninu sudbinu.
21. avgust – mladić mu priznao da sa majkom spava u jednom krevetu
Dva dana kasnije, tokom obilaska socijalno ugroženih porodica u Medveđi, dogodio se još jedan razgovor koji je pokazao koliko se iza vrata pojedinih kuća kriju teške životne priče.
Predsedniku se obratio mladić koji živi sa majkom.
Ispričao mu je da su njihovi uslovi toliko teški da majka i sin spavaju u istom krevetu.
Vučić ga nije prekinuo.
– A ako ja nekako mogu da pomognem, reci mi.
Predsednik mu je potom obećao pomoć.
„Nemate šta da živite u nadi, desiće se već sutra“
Istog dana u Medveđi predsedniku je prišla i žena koja mu je ispričala tešku porodičnu priču.
Govorila je o ćerki koja nema od čega da plaća stan i o jedanaestogodišnjem detetu u kolicima koje je prošlo kroz brojne operacije.
Kada je žena rekla da živi u nadi da će joj država pomoći, Vučić joj je odgovorio:
– Nemate šta da živite u nadi, desiće se već sutra.
Nije obećao ono što, kako je rekao, nije realno – da će država jednostavno pokloniti stan – ali je obećao da će biti pronađen način da porodica dobije pomoć.
22. avgust – majka osmoro dece pomenula udžbenike
Narednog dana Vučić je bio u Lopardincu kod Bujanovca.
Tamo mu se obratila majka osmoro dece.
Njen problem bili su udžbenici.
Požalila se predsedniku što deca u tom mestu nemaju besplatne knjige.
Vučić joj nije odgovorio birokratskim objašnjenjem, već je rekao da razume njen bes i da smatra da je takva situacija nepravedna.
– Pošto imate osmoro dece, naći ćemo način da pomognemo deci sa udžbenicima, i svima koji imaju više od četvoro dece naći ćemo način da pomognemo. Ne samo ovde, nego svuda – poručio je.
Tako je problem jedne majke prerastao u najavu pomoći koja bi trebalo da obuhvati i druge velike porodice.
Kada žena nije dobila odgovor, okrenuo se funkcionerima
U Lopardincu je zabeležen još jedan trenutak.
Nakon što se jedna žena požalila na problem koji nije bio rešen, Vučić se pred okupljenima okrenuo lokalnim funkcionerima i pitao zbog čega niko nije jednostavno uzeo telefon i proverio o čemu je reč.
Bio je to još jedan primer onoga što je predsednik tokom obilazaka više puta ponavljao – da državni i lokalni funkcioneri moraju da razgovaraju sa ljudima i rešavaju probleme koje mogu da reše.
Vranje - briga nije samo saslušati, već napraviti uslove da ljudi ostanu
Istog dana u Vranju priča je sa pojedinačnih problema prešla na pitanje opstanka čitavog juga Srbije.
Vučić je govorio o očuvanju radnih mesta u Simpu i Jumku, obnovi klinika i potrebi da u Vranje dođu još jedna ili dve fabrike.
Najavio je ulaganje od oko 4,5 miliona evra u industrijsku zonu Bunuševac, sa ciljem da se privuku novi investitori.
– Trudio sam se i borio za Vranje i jug Srbije sve vreme. I dalje nisam zadovoljan rezultatima – rekao je.
Njegova poruka bila je da nije dovoljno napraviti put ili obnoviti jednu ustanovu ako mladi i porodice nemaju posao zbog kojeg će ostati da žive na jugu.
Zato je najavio i poseban program za jug Srbije, sa većim kapitalnim ulaganjima i podsticajima za investitore.
„To je jedini način da ostanete na svojim ognjištima“
U Vladičinom Hanu najavio je radove na putevima i vodovodnoj mreži, uz poruku da će se mašine videti za svega nekoliko dana.
Govoreći o jugu Srbije, poručio je da želi više ulaganja u škole, obrazovanje i nove investitore kako bi taj deo zemlje brže smanjivao razliku u odnosu na Beograd i Novi Sad.
23. avgust – posle razgovora sa narodom otišao pravo među vatrogasce
A onda je jutro 23. avgusta donelo potpuno drugačiju sliku.
Posle obilaska juga Srbije, Vučić je otišao u Deliblatsku peščaru, gde su se vatrogasci, spasioci, dobrovoljci i drugi ljudi danima borili sa ogromnim požarom.
Nije ostao samo na razgovorima sa nadležnima.
Otišao je među vatrogasce, razgovarao sa njima o stanju na terenu i potom sa njima doručkovao.
Na društvenim mrežama objavio je snimak uz poruku:
– Doručak sa našim herojima.
Zahvalio je vatrogascima, bageristima, dobrovoljnim vatrogasnim društvima, volonterima i meštanima koji su danima pomagali u borbi da se sačuvaju ljudi, kuće i imovina.
Najavio i odlikovanja za ljude koji su bili na prvoj liniji
Vučić je tokom obilaska Peščare rekao da su razmere uništenja velike, ali da civilno stanovništvo nije bilo ugroženo, a posebno je istakao ljude koji su učestvovali u gašenju.
Najavio je da će mnogi od njih biti odlikovani, ocenjujući da su zaslužni za to što nije izgubljen nijedan ljudski život.
Briga za ljude, pokazali su prethodni dani, ne mora uvek da izgleda kao veliki državni projekat.
Nekada je to nekoliko miliona evra za fabriku ili bolnicu. Nekada su to knjige za osmoro dece. Nekada novi prozori na školi.
A nekada je dovoljno zastati u masi i reći:
„Samo sekundu, da čujem ovo dete.“
Upravo ti mali trenuci, između velikih projekata, sastanaka i državnih poslova, pokazuju koliko ljudima znači da znaju da je neko čuo njihov problem – i da neće ostati samo na tome.
Komentari (0)