Darko Mladić, sin nekadašnjeg komandanta Glavnog štaba Vojske Republike Srpske Ratka Mladića, ranije je govorio o ponudama koje je njegov otac navodno dobijao od predstavnika Zapada tokom i nakon ratova na prostoru bivše Jugoslavije.

Prema njegovim tvrdnjama, jedna od njih stigla je od Ričarda Holbruka, američkog diplomate koji je imao jednu od ključnih uloga u pregovorima koji su doveli do Dejtonskog mirovnog sporazuma.

Darko Mladić tvrdio je da je Holbruk njegovom ocu ponudio mogućnost da svoju vojnu ulogu zameni političkom i postane političar okrenut Zapadu.

„Holbruk mu je to nudio“

Na pitanje da li su Amerikanci Ratku Mladiću zaista nudili da postane prozapadni političar, Darko Mladić svojevremeno je odgovorio potvrdno.

– Holbruk mu je to nudio, i to pred Miloševićem i Karadžićem u Dobanovcima – tvrdio je Darko Mladić.

Prema njegovoj verziji događaja, Ratko Mladić ponudu nije prihvatio.

Međutim, to navodno nije bila jedina mogućnost koja mu je ponuđena.

Navodno mu nuđena i manja kazna

Darko Mladić govorio je i o tvrdnjama da je njegov otac dobio ponudu da svedoči protiv nekadašnjeg predsednika Srbije i SR Jugoslavije Slobodana Miloševića.

Zauzvrat mu je, prema tim navodima, bila ponuđena blaža kazna.

Ratko Mladić navodno je odbio i tu mogućnost.

Tvrdnje o ovim ponudama godinama su bile deo priče o odnosu Mladića sa zapadnim diplomatama i Haškim tribunalom, ali su pre svega zasnovane na izjavama njegovog sina i ne predstavljaju sudski utvrđene činjenice.

Od skrivanja do doživotne kazne

Ratko Mladić je posle rata godinama bio jedan od najtraženijih haških begunaca. Uhapšen je 26. maja 2011. godine u Lazarevu kod Zrenjanina, a nekoliko dana kasnije izručen je Haškom tribunalu.

Prvostepeno je 2017. osuđen na doživotnu kaznu zatvora, dok je presuda potvrđena 2021. godine. Proglašen je krivim za deset od 11 tačaka optužnice, uključujući genocid u Srebrenici, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine.

Mladić je do kraja odbacivao optužbe i način na koji je Haški tribunal tumačio njegovu ulogu u ratu u Bosni i Hercegovini.

Priča njegovog sina o navodnim američkim ponudama tako je ostala jedan od intrigantnijih detalja iz perioda u kojem su se iza zatvorenih vrata vodili pregovori o budućnosti Bosne i Hercegovine i akterima ratova devedesetih.