Samo dan nakon što su studenti u blokadi izašli pred javnost sa porukom „Znamo šta radite, uhvatili smo vas i neće vam proći“, stigla je reakcija Evropske unije koja ni izbliza nije potvrdila njihove optužbe na račun države Srbije.

Portparol Evropske komisije izjavio je za Radio Slobodna Evropa da je EU upoznata sa navodima o korišćenju špijunskog softvera protiv studentskih aktivista i opozicionih političara.

– Podsećamo da su svaki pokušaji nezakonitog pristupa podacima građana i političkih protivnika, ukoliko se potvrde, neprihvatljivi – poručili su iz Evropske komisije.

Brisel nije potvrdio blokaderske optužbe

Najvažniji deo odgovora Evropske unije nalazi se upravo u rečima „ukoliko se potvrde“. Brisel, dakle, nije saopštio da je država Srbija špijunirala političke protivnike, niti je odgovornost pripisao bilo kojoj srpskoj instituciji, već je jasno govorio o navodima koji tek treba da budu potvrđeni.

Čak je i N1, prenoseći reakciju Evropske unije, u naslovu morao da zadrži ovu važnu ogradu: „Špijuniranje političkih protivnika, ako se potvrdi, neprihvatljivo“.

Takva formulacija znatno se razlikuje od samouverenog nastupa blokadera, koji su samo dan ranije pokušali da čitav slučaj predstave kao potpuno razjašnjen i dokazan.

Studentkinja Fakulteta političkih nauka Ela Zeković rekla je da je targetirano 14 učesnika studentskog pokreta i da je na telefonu jedne njihove koleginice pronađen softver „Pegasus“. Blokaderi su zatim poručili navodnim naručiocima nadzora da su ih „uhvatili“.

Dokazana infekcija, ali ne i ko stoji iza nje

SHARE fondacija saopštila je da je najmanje 14 osoba bilo meta različitih vrsta špijunskog softvera. Forenzičkom analizom potvrđene su infekcije pojedinih uređaja softverima „Pegasus“ i „NoviSpy“.

Međutim, potvrda da je određeni telefon bio targetiran ili zaražen špijunskim softverom nije isto što i dokaz ko je napad naručio, platio ili izvršio.

Upravo je i Rojters u svom izveštaju naveo da nije mogao da utvrdi ko je odgovoran za navodne infekcije. To je ključna činjenica koju su blokaderi prilikom obraćanja javnosti potpuno preskočili.

Bezbednosno-informativna agencija odbacila je ove optužbe kao „trivijalni senzacionalizam“, dok je predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio da je reč o „sumnjama bez ijednog dokaza“.

Umesto očekivane evropske potvrde njihove priče, blokaderi su iz Brisela dobili hladan i oprezan odgovor. Evropska unija jeste poručila da bi nezakonito špijuniranje bilo neprihvatljivo, ali samo ako se takvi navodi potvrde – što znači da optužba da iza svega stoji država Srbija za sada nije dokazana.