Evropska banka za obnovu i razvoj podigla je prognozu rasta srpske privrede za 2026. godinu.

Prema najnovijem septembarskom izveštaju EBRD o regionalnim ekonomskim perspektivama, očekuje se da će bruto domaći proizvod Srbije ove godine porasti za 3,1 odsto.

To je više od prognoze iz juna, kada je EBRD očekivala rast od 2,8 odsto.

Za 2027. godinu procena nije promenjena i EBRD i dalje očekuje rast srpske privrede od 3,8 odsto.

Kao faktore koji bi trebalo da podrže ekonomsku aktivnost banka navodi oporavak investicija, ali i turizam i druge aktivnosti povezane sa organizacijom specijalizovane izložbe Ekspo 2027.

Srpska privreda je, nakon rasta od dva odsto tokom 2025. godine, ubrzala u prvoj polovini ove godine.

Bruto domaći proizvod porastao je međugodišnje za 3,2 odsto u prvom kvartalu, dok je u drugom tromesečju rast ubrzan na 3,6 odsto.

EBRD navodi da su privrednoj aktivnosti doprineli rast trgovine na malo nakon povećanja zarada i penzija, kao i oporavak turističkog sektora.

Industrijska proizvodnja je, sa druge strane, zabeležila blagi pad.

Deficit tekućeg računa smanjen je tokom prve polovine godine za 30 odsto u odnosu na isti period 2025.

Takav rezultat, prema izveštaju, posledica je manjeg trgovinskog deficita i većeg suficita u sektoru usluga.

Istovremeno su prilivi stranih direktnih investicija blago povećani.

Važna promena zabeležena je i kod inflacije.

Inflacija je u julu naglo usporila na 1,9 odsto, dok je bazna inflacija iznosila 4,5 odsto.

Glavni razlog za snažno usporavanje ukupne inflacije bile su niže cene hrane.

EBRD se osvrnula i na mere koje je Vlada Srbije preduzela zbog rasta cena energenata povezanog sa sukobom na Bliskom istoku.

Kako se navodi, domaćinstva su od udara viših cena goriva delimično zaštićena smanjenjem akciza, kao i zabranom izvoza naftnih derivata, koja je produžena do avgusta.

Narodna banka Srbije referentnu kamatnu stopu drži na nivou od 5,75 odsto još od septembra 2024. godine.

Sa druge strane, budžetski deficit je tokom prve polovine 2026. udvostručen na međugodišnjem nivou, pre svega zbog dvocifrenog povećanja rashoda.

Uprkos tome, javni dug Srbije nastavio je da pada u odnosu na veličinu ekonomije.

Na kraju juna iznosio je 43,8 odsto bruto domaćeg proizvoda.

EBRD tako za Srbiju u narednom periodu očekuje nastavak ubrzavanja ekonomskog rasta, uz investicije i pripreme za Ekspo 2027 kao važne pokretače privredne aktivnosti.

Izvor: Tanjug / EBRD