Na pitanje o nerešenim pitanjima nestalih u "Domovinskom ratu", zbog čega je hrvatski ministar branitelja Tomo Medved pozvao novu vlast u Srbiji da otvori arhive povezane s nestalima, Šoškić je citirao predsednika Hrvatske Zorana Milanovića.
- Citirao bih predsednika Hrvatske, koji je rekao veliku istinu koje smo svi svesni. Teško je pronaći dva naroda u Evropi, ali i u svetu, koji su bliži nego Hrvati i Srbi. Stoga bi bilo potpuno iracionalno da, uz takav stepen bliskosti, nemamo dobrosusedske odnose - rekao je Šoškić.
Naveo je da je vrlo važno izaći iz narativa i retorike devedesetih.
- Siguran sam da će nova vlada Srbije biti konstruktivan partner u svim nastojanjima da se region stabilizuje i napreduje. Poziv na saradnju ne odnosi se samo na Hrvatsku nego i na našu bratsku Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Makedoniju i, naravno, Sloveniju - zaključio je.
Hrvatski ministar od Studentske liste traži otvaranje arhiva o "velikosrpskoj agresiji na Hrvatsku"
Podsetimo, Hrvatski ministar branitelja Tomo Medved poručio je da od buduće vlasti u Srbiji očekuje otvaranje arhiva nekadašnje Službe državne bezbednosti i dostavljanje podataka koje Zagreb godinama traži. Uz zahtev za nastavak procesuiranja ratnih zločina, izneo je i političku ocenu o „velikosrpskoj agresiji na Hrvatsku“, stavljajući tumačenje ratova devedesetih u središte svojih očekivanja od Beograda.
Medved je, govoreći novinarima uoči sednice Predsedništva HDž-a, rekao da bi nakon formiranja vlasti pozvao Srbiju da otvori arhive koje povezuje sa nekadašnjom Službom državne bezbednosti, a za koje tvrdi da su danas u nadležnosti bezbednosnih struktura Srbije.
– U tim arhivima nalaze se odgovori na pitanja koja mi tako dugo čekamo – rekao je Medved, prenela je hrvatska agencija Hina.
Prema njegovim rečima, Hrvatska je tokom proteklih deset godina više puta tražila dostavljanje određenih informacija. On u izjavi nije precizirao o kojim dokumentima je reč, ali je otvaranje arhiva predstavio kao važan korak u odnosima dve države.
Ministar je istovremeno poručio da očekuje nastavak postupaka protiv odgovornih za ratne zločine. Taj zahtev povezao je sa ocenom da bi Srbija trebalo da se suoči sa, kako je rekao, svojom ulogom u „velikosrpskoj agresiji na Hrvatsku“.
U Medvedovom istupu, međutim, zahtev za dokumentima praćen je jednostranom političkom formulacijom o sukobu iz devedesetih.
U takvom pristupu izostaju stradanje i progon Srba iz Hrvatske, uključujući žrtve vojne akcije "Oluja", kao i pitanje odgovornosti za zločine nad srpskim civilima.
Utvrđivanje činjenica o ratu i sudbini nestalih ne bi smelo da zavisi od prihvatanja političkih kvalifikacija koje unapred određuju krivicu jedne strane.
Komentari (0)