Berliner cajtung razgovarao s Anom Mirković, profesorkom psihologije na beogradskom Fakultetu organizacionih studija „Eduka“ o odnosu budućih poslanika Studentske liste (SL) i plenuma Studentskog pokreta koji su ih kandidovali, prenosi Danas.

Ona je bila na Studentskoj listi, jedno je od najpoznatijih lica izborne kampanje i važi za moguću ministarku u novoj vladi. U razgovoru za berlinski list govori sledeće:

„Država ne može i ne sme da bude vođena anarhično“, kaže ona. Struktura aktivističkog pokreta ne može jednostavno da se prenese na državni aparat, jer su Državi potrebne „jasne linije odgovornosti, procedure, tempo i operativna efikasnost“.

Ono što bi pokret želeo da prenese u institucije jeste pre svega „novi model političke kulture“, kaže Mirković. „Horizontalnost pokreta znači u praksi institucionalnu transparentnost, otvorenost za javne debate i stalne konsultacije sa stručnjacima i građanima prilikom donošenja centralnih zakona.“

Da li je time ukinut koncept profesionalnog političara, pita se autor članka u berlinskom listu i ukazuje da je začkoljica u odnosu između plenuma i parlamenta, jer nakon izbora mandat pravno pripada poslanicima.

Mirković je tu jasna i kaže da bi poslednju reč imali predstavnici izabrani u parlamentu, „jer oni nose pravnu i političku odgovornost za celokupno delovanje i moraju da odgovaraju za njega“. Ali plenumi i građanske skupštine ostali bi, kako naglašava, „naš najjači korektiv, savetodavni glas i moralni kompas, koji bi nas podsećao zbog čega smo izabrani“.

Međutim, sada se na mrežama razvija oštra polemika o tome čija će biti poslednja, poslanika ili studenata, a jasna poruka stigla je sa naloga "Blokada Politehnika":

"Poslednju reč imaju studenti"

x