Govoreći o godišnjem izveštaju Evropske komisije o Srbiji, Radomirović je ocenio da nije bilo realno očekivati drastične razlike u odnosu na prošlogodišnji dokument, budući da se njegove osnovne konture pripremaju još na proleće.

"Svakako će biti zanimljivo videti kakve će biti prve poruke iz EU novoj vlasti u Srbiji, kada nova vlada bude izabrana, i kakvi će biti odgovori iz Beograda na ono što će EU neminovno tražiti, a to je usklađivanje sa politikom sankcija prema Rusiji, nastavak pregovora sa vladom u Prištini i sve ono što bi moglo da utiče na suverenitet Srbije ili, kako oni kažu, na dalje približavanje EU", istakao je Radomirović.

Sankcije bez formalnih sankcija?

Iako su predstavnici Studentske liste poručili da nemaju nameru da uvode sankcije Rusiji, Radomirović smatra da postoji čitav niz poteza kojima bi nova vlast mogla da izađe u susret Briselu, a da formalno ne uvede sankcije Moskvi.

"Sigurno će biti veliki pritisak. Čuli smo od predstavnika Studentske liste da nemaju nameru da uvode sankcije Rusiji, ali ima toliko koraka pre otvorenog uvođenja sankcija koji se mogu preduzeti, a koji bi mogli da zadovolje EU. Recimo, oduzimanje dozvole televiziji RT Balkan, smanjenje ili obustavljanje letova 'Er Srbije' za Moskvu", rekao je Radomirović.
Podsetio je i na političke promene 2000. godine, ukazujući na razliku između onoga za šta su građani glasali i odluka koje su potom donete.

"Gotovo niko od onih koji su izašli na te izbore nije glasao za to da Slobodan Milošević bude izručen Haškom tribunalu ili da bude privatizovano na hiljade preduzeća i da stotine hiljada radnika zbog toga ostane bez posla, ali to se desilo", kazao je urednik "Pištaljke" i dodao da ni sada građani nisu glasali za pogoršanje odnosa sa Rusijom, niti za medijski monopol bilo koje strane, ali smatra da je takav razvoj događaja izvestan.

Gasni aranžman sa Rusijom i pogledi upereni ka Briselu

Osvrćući se na rezultate američkih međuizbora, Radomirović je ocenio da pobeda demokrata u Kongresu ne nagoveštava brzo smirivanje sukoba u Ukrajini. Prema njegovim rečima, Evropska unija ne može samostalno da vodi politiku bez oslonca na Vašington, zbog čega očekuje nastavak ograničenja uvoza ruskih energenata, uz njihovu nabavku preko posrednika.

Komentarišući najave da bi predstavnici Studentske liste mogli da otputuju u Moskvu radi razgovora o gasnom aranžmanu, Radomirović je ocenio da je takva ideja pre formiranja vlade neozbiljna.

"Naravno da Rusija razgovara samo sa zvaničnim vlastima i da pre formiranja vlade u Srbiji mogu postojati neki neformalni kontakti, ali se svaki ozbiljniji dogovor mora napraviti između dve vlade, a ne između predstavnika neke liste koja je pobedila na izborima", ističe.

Smatra i da bi u pregovorima trebalo iskoristiti iskustvo direktora "Srbijagasa" Dušana Bajatovića, koji se tim poslom bavi već dve decenije.

"Mislim da bi bilo dobro da se nastavi gasni aranžman, to je u interesu građana Srbije, ali biće tu dosta podizanja obrva u Briselu ako se to desi", ocenio je Radomirović i dodao da mu se čini da će pobednici izbora u Srbiji više voditi računa o porukama iz Brisela nego o stavovima Moskve.

Izvinjenja javnih servisa ili ulagivanje pobednicima?

Govoreći o stanju u medijima, Radomirović je upozorio na krizu upravljanja javnim servisima, RTS-om i RTV-om, a posebno se osvrnuo na izvinjenja predstavnika javnih servisa zbog načina na koji su prethodnih godina izveštavali o važnim događajima.

"Videli smo da su se predstavnici i RTS-a i RTV-a izvinjavali za to što nisu izveštavali o ključnim temama ovih godina, ali to bi moglo da se čita i kao ulagivanje pobednicima na izborima", ocenio je Radomirović.

Posebno je kritikovao saopštenje RTS-a u kojem je, ističe, doveden u pitanje profesionalizam nekih od najboljih novinara koji su radili na Javnom servisu.

Gost televizije RT Balkan je izrazio nadu da će Savet REM-a što pre raspisati konkurs za Upravni odbor RTS-a, kako bi se stvorili uslovi za izbor direktora, ali je upozorio da bi taj proces mogao da potraje do januara ili februara.

Praveći paralelu sa situacijom u Tužilaštvu, Radomirović je istakao da se i u medijima nakon političkih promena govori o pritiscima kojima su bili izloženi.

"Zašto to nisu rekli ranije, zašto nisu izašli sa tačnim podacima šta im je bilo zabranjeno, kada i ko im je zabranio", upitao je Radomirović.

Podsetio je da je još 2009. godine, dok je radio u "Politici", javno govorio o cenzuri i pritiscima, navodeći konkretne tekstove i zahteve uredništvu.

"Ovde sada imamo situaciju da mnogi pokušavaju da se umile pobedničkoj listi", ocenio je.

Kako je dodao, promena odnosa pojedinih medija prema vlasti nije novost u Srbiji, već dugogodišnja pojava iza koje stoje finansijski i politički interesi.

REM, Informer i dvostruki aršini

Komentarišući odluke Saveta Regulatornog tela za elektronske medije o kažnjavanju televizija Prva i Informer, Radomirović je naglasio da REM ima obavezu da sankcioniše kršenje propisa, ali da pravila moraju podjednako da važe za sve.

Posebno je ukazao na televizije registrovane u Luksemburgu, Novu S i N1, koje program emituju u Srbiji, tvrdeći da su tokom prethodne dve godine grubo kršile profesionalne standarde, naročito prilikom izveštavanja u kriznim situacijama.

"Sada izgleda čudno kada se dve televizije kazne drastično. Naravno da REM treba da ukazuje na kršenje propisa i da u krajnjoj liniji kažnjava medije koji krše propise, ali to treba da važi za sve medije", poručio je Radomirović.

Govoreći o televiziji Informer, ocenio je da je ona imala značajnu ulogu u prikazivanju događaja tokom protesta.

"A da nije bilo upravo televizije Informer, mi ne bismo imali punu sliku o onome što se dešava na ulicama", istakao je Radomirović.

Značaj televizije RT Balkan

Radomirović se osvrnuo i na promenu vlasničke strukture medija N1 i Nova S, ocenjujući da bi novi vlasnik mogao da promeni njihovu poslovnu i uređivačku strategiju.

Naveo je i da je biznismen Dragan Šolak, kao prethodni vlasnik, finansirao te televizije iz svog osnovnog biznisa i koristio ih kao političko sredstvo u borbi protiv Aleksandra Vučića i SNS-a. Za razliku od njega, novi portugalski vlasnik bavi se medijskim poslovanjem, pa bi, smatra Radomirović, mogao drugačije da pozicionira svoje televizije kako bi došao do šire publike.

Govoreći o položaju RT Balkan, naglasio je da je očuvanje različitih glasova u javnosti posebno važno u trenutku političkih promena.

"Zbog toga je uloga vaše televizije još značajnija u narednom periodu. I mogu samo da se nadam da neće doći do ideja da se vama oduzme dozvola za emitovanje u Srbiji i da ćemo moći da nastavimo da čujemo kritičke glasove koji se odnose i na našu situaciju i na globalnu", poručio je Radomirović.

Novinarska udruženja kao parapolitičke organizacije

Osnivač "Pištaljke" kritikovao je i rad novinarskih udruženja, ocenjujući da se previše bave političkim pozicioniranjem, a premalo zaštitom profesije.

"Naša udruženja novinara su, nažalost, parapolitičke organizacije koje se više drže onoga što je neki Centralni komitet odredio da treba da se govori nego što se bave novinarskim poslom", rekao je Radomirović i dodao da reakcije udruženja treba posmatrati i u kontekstu političkih promena, kao i pokušaja pojedinaca da obezbede pozicije u novom sistemu.

Zaključujući razgovor, Radomirović je upozorio da će odnos nove vlasti prema medijima biti jedan od najvažnijih pokazatelja njene privrženosti demokratskim principima.

"Bez ozbiljnog novinarstva nema demokratskog društva. Sada je pitanje, na osnovu ovoga što se dešava poslednjih par nedelja, da li će vlast podržavati slobodno i pravo novinarstvo ili će se zadovoljiti propagandistima", poručio je Radomirović i upozorio da bi oduzimanje dozvole televiziji Informer moglo da pokaže u kom pravcu se kreće medijska scena Srbije.