Grupa studenati u blokadi i građana nastavila je i večeras, devetu noć zaredom, blokadu zgrada Radio-televizije Srbije (RTS) u Takovskoj ulici i na Košutnjaku.

Oni tamo blokiraju, prilično je bučno, a svi sugrađani koji tuda moraju gradskim prevozom ne mogu da prođu zbog zatvaranja okolnih ulica. Time su nastavili novi teror svojim blokadama, teror glasne manjine nad tihom većinom. 

A da podsetimo, malo je ipak neprilično veselje tamo, posebno danas. Naime, pre 26 godina, u noći između 22. i 23. aprila, NATO je bombardovao zgradu RTS-a u Aberdarevoj ulici i ubio šesnaestoro naših kolega. Prvi put je u istoriji ratovanja pogođena jedna medijska kuća koja je prethodno proglašena za legitimni vojni cilj.

Zgrada RTS-a bombardovana je tokom emitovanja vesti u dva sata i šest minuta.

Inače, RTS prvi put ove godine neće uživo prenositi pomen u Tašmajdanskom parku u dva sata i šest minuta posle ponoći.

Ovo je Radio televizija Srbije danas saopštila: 

RTS prvi put neće prenositi pomen

Poštovani građani, prvi put za 25 godina koliko se okupljamo u Tašmajdanskom parku da odamo poštu za 16 naših kolega koji su poginuli u NATO bombardovanju naše zgrade 23. aprila 1999. u dva sata i šest minuta posle ponoći, RTS neće uživo prenositi pomen.

Naše kapacitete blokirali su studenati i građani koji nezakonito sprečavaju zaposlene da uđu na svoja radna mesta i rade posao koji im je profesionalna, moralna i zakonska obaveza.

Deo studenata koji nas blokiraju nisu bili ni rođeni u vreme kada je RTS bombardovan, a gotovo niko od građana koji ih podržavaju svih ovih godina nije dolazio na tu noć pred zgradu RTS-a.

Ni ove godine oni nisu tu da bi protestovali zbog najstrašnijeg zločina prema radnicima u medijima, već da bi na taj medij vršili nezakonit pritisak i da bi ga, kako sami kažu, ugasili.

Ugasiti RTS značilo bi gašenje poslednjeg uporišta normalnosti u Srbiji, gde se ovih dana u svim medijima, naročito onim društvenim, od svakoga zahteva da se izjasni "za koga je".

U takvoj atmosferi, gde svako sluša samo "svoje", spremnost da se čuju svi stavovi, pa i oni koji misle drugačije i nastojanje da se argumenti ne mere decibelima već kvalitetom, očekivano nailaze na osudu suprotstavljenih strana. Koje se slažu samo u tome da im RTS ništa ne valja.

Ali mi nemamo pravo niti nameru da od toga odustanemo, niti mislimo da borba za normalnu Srbiju može biti ponižavajuća. Iako nije laka i ponekad nosi visoku cenu, uključujući i napad na privatnost i izlaganje javnom linču, što je potpuno neprimereno onima koji se zalažu za bolje društvo.

Zato nemamo sumnje da su naša nastojanja ispravnija i pristojnija. I pozivamo sve naše zaposlene, saradnike i prijatelje da u tome istrajemo zajedno i u narednim danima, uprkos onim našim kolegama koji rade protiv sopstvene kuće.

Uostalom, od nas to očekuju građani Srbije koji nam duže od decenije ukazuju najveće poverenje od svih medija u regionu.