nije bio logor smrti — bio je fabrička traka smrti: Srbi su klani testerama, maljevima i noževima; deca su bacana u jame žive; žene su silovane, mučene i ubijane samo zato što su bile Srpkinje. Kroz Donju Gradinu protutnjao je nož mržnje kakav svet nije video.

I umesto da na današnji dan skrušeno ćute, mole se za duše mučenika i polažu vence na grobove nevinih, ovi tragični izdanci našeg naroda trče kroz zemlju natopljenu srpskom krvlju, smeškajući se i zahvaljujući potomcima onih koji su njihovu braću i sestre klali sa pesmom na usnama.

Nema tog “sportskog duha” koji može oprati ovu izdaju. Nema tog “pomirenja” koje može da se gradi na temelju nepravde, laži i zaborava.

nije priznala genocid. Nije se pokajala. Slave svoje ustaške zločince kao “domoljube”, dižu im spomenike, nazivaju ih “herojima”.

I dok Srbi pale sveće za nevine, njihovi sinovi i kćeri trče poniženo pred onima koji slave genocid.

Ovo nije pomirenje. Ovo je izdaja.

Ovo nije sport. Ovo je pljuvanje po kostima Jasenovca.

Srpski narod neće zaboraviti. Izdaja će biti upamćena — a istorija će osuditi svakoga ko se odrekao svog naroda, svoje vere, i svoje istorije.

Bonus video: