“Mi ovde u Crnoj Gori možemo biti ponosni što je naša vlast donela

, jer su naši sunarodnici i svih srpskih zemalja, a i iz Crne Gore, stradali u tim logorima. Vidimo kakav je bio odnos SPC prema nacizmu i po tome, ne samo što su stradali trojica naših uglednih arhijereja na samom početku rata od nacizma, nego i što su u toku rata mnogi bili mučeni od strane nacista, a naš svetopočivši patrijarh Gavrilo i sveti vladika Nikolaj bili i zatočenici zloglasnog logora Dahau”, poručio je .

Potpredsjednik Vlade

poručio je da je naša obaveza i zadatak  da otrgnemo od zaborava stradanja Srba, Jevreja i Roma u Jasenovcu i u Drugom svetskom ratu uopšte.

“Među prvim žrtvama te „fabrike smrti“, u kojoj je – prema podacima Enciklopedije Britanika, i Jugoslovenske Komisije za utvrđivanje ratnih zločina ubijeno više od 800 hiljada ljudi, bio je komunista iz Crne Gore Milo Bošković. A u aprilu 1945. u Jasenovcu je mučenički stradalo celokupno vođstvo Jugoslovenske kraljevske vojske iz Crne Gore”, poručio je Aleksić.

Predsednica Jevrejske zajednice u Crnoj Gori Nina Ofner Bokan poručila je da su se okupili kako bi se prisetili, iskazali poštovanje, ali i da postave pitanje savesti.

“Kao Jevrejka, ne mogu da prihvatim selektivno sećanje. Kao predsednica Jevrejske zajednice Crne Gore, verujem da nijedna žrtva ne sme biti zanemarena. Zatvaranje očiju i ravnodušnost pred tuđom patnjom je kukavičluk. Patnja nema nacionalnost. Nepravda ne poznaje etničke i verske granice. A savest mora biti univerzalna za sve. Svi smo dužni pogledati se se prvo u ogledalo i očistiti svoje dvorište, kako bi imali moralni legitimitet optužiti nekog drugog. Zato večeras ne govorimo da bismo optuživali i delili se među sobom, već da bismo setili, pozvali na buđenje savesti i na pomirenje.

Ofner Bokan je poručila i kako je među prisutnima i gospođa Ester Bajer – koja je kao dete preživela logor Sajmište.

Izvršni direktor Centra za afirmaciju RE populacije Nardi Ahmetović poručio je da romske žrtve ne pripadaju samo romskoj zajednici i da zato sećanje na njih mora biti zajedničko, jednako  snažno kao i sećanje na sve druge žrtve fašizma.

“Jer kada izdvojimo jedne da bismo zaboravili druge, tada izdamo sve. Zato Crna Gora, ali i cela Evropa, moraju gajiti kulturu sećanja, ali i priznanja. Priznanja boli, priznanja istine, priznanja vrednosti svakog čoveka bez obzira na njegovo poreklo, jezik ili eru. Jer sve što ne priznamo, plašim se, ponoviće se”, poručio je Ahmetović.

Akademiju je uveličalo i pojanje Hora Svetog apostola i jevanđeliste Marka iz Podgorice, pod dirigentskom palicom gospođe Ljudmile Radović.

Bonus video: