U Srbiji, fotografija na kojoj specijalni tužilac za organizovani kriminal Mladen Nenadić sedi u društvu lidera blokaderskog pokreta, osobe koja je potpisnik izveštaja vezanih za puštanje u rad i dela železnice gde se desila nesreća, kao i politički privilegovanih funkcionera ne predstavlja tek neki senzacionalizam tabloida, već, kako deluje, konačni dokaz institucionalne pristrasnosti i jasnih veza unutar sistema koji podriva državu iznutra. 

Ovde nije u pitanju propust, greška ili diplomatska nezgoda, već svesno pozicioniranje jednog dela  tužilaštva unutar jasno definisanog političkog bloka, i u vreme kada bi trebalo da bude iznad svake podele, ideologije i tabora. Naprotiv, oni rade upravo na podelama. 

Nazdravljati u društvu sa onima koji su direktno ili indirektno odgovorni za tragediju u kojoj je život izgubilo 16 ljudi, sedeti rame uz rame sa onima koji organizuju najmasovnije blokade u istoriji Srbije, i zajedno sa njima ćutati o odgovornosti, tu prestaje svaka slučajnost.

Nije reč ovde ni o jednom ručku, večeri, susretu, već o  modelu upravljanja, u kojem su i tužilaštvo, i pojedini mediji, i akademska zajednica postali deo iste mreže. Kada tužilac sedi s rektorom koji logistički podržava blokade, sa čovekom koji je potpisao zvaničan dokument o završetku radova na objektu koji se urušio, i sa onima koji umesto da budu saslušani, nazdravljaju,  onda nije ostalo ništa od poverenja u sistem. 

Ova fotografija, kako deluje, jeste dokaz pristrasnosti jednog dela tužilaštva u svakom predmetu koji nosi političku težinu.

BONUS VIDEO