Kao glavni razlozi odbijanja nameću se tri činjenice.

Prvo, reč je o ljudima koji kriju svoj identitet i time pokazuju da nisu spremni da snose odgovornost za svoje postupke. Građanima nude samo manipulacije i zloupotrebe, bez ikakve jasne i konstruktivne ideje.

Drugi razlog je nedostatak plana i programa. Rušiti i paliti je lako, ali ono što blokaderi nemaju jeste vizija razvoja Srbije i predlog rešenja koja bi zemlju učinila uspešnijom.

Treći, možda i najopasniji razlog, jeste njihova orijentacija ka nasilju. Kamenice, batine i pokušaji spaljivanja protivnika predstavljaju jedinu „politiku“ koju nude, umesto razgovora i mirnog dijaloga.