.

Siniša Mali

- Velika je čast biti danas ovde. Da ćemo ovde za manje od dve godine imati postavku koja će biti svima na raspolaganju. Sve je to deo istorije i naše Srbije.

- Da nismo krenuli u sve ovo, ne bismo ni znali kakvo blago imamo. Do Ekspa će biti gotovi i drugi muzeji. Neverovatno kada su ulaganja u našu kulturu u pitanju, sve je to deo programa "Srbija - skok u budućnost 2027." Radimo na njima kako bi se cela Srbija uzdigla. 

- Da svoj kvalitet života podignemo, da izgradimo puteve, bolnice, škole. Da bi građani bolje živeli, i naša deca. 

- Uprkos svim izazovima, i onima koji bi da blokiraju Srbiju, to se nije desilo. Obilazak i ovog gradilišta je pokazatalj da Srbija pobeđuje, i da su oni koji žele da rade su apsolutna većina. 

- Onda otvaramo 2028. jednu novu stranicu istorije. Onda se tek pokreće novi investicioni ciklus, i kako je predsednik Vučić i obećao uskoro ćemo izaći sa programom do 2035. godine. 

Na pitanje medija o sastanku Vučića sa Rubiom, Mali je odgovorio:

- Taj sastanak je za nas veoma važan. Tema je upravo ono što je važno za građane Srbije. Da vidimo šta ćemo da radimo sa tarifama, i da vidimo o novim oblastima saradnje. Govorimo o investicijama, o novim stvarima koje menjaju Srbiju. To je i najbolji odgovor na blokadere, koji kažu da je izolovan. Kako kada se sastaje sa svim svetkim liderima? To su najveći lideri sveta. Ono što je njima u glavi, da se Srbija izoluje, to se desiti neće. Njihove brojke su takve da ih ima 1000-2000 na nivou cele Srbije, a sa druge strane imate mnogo mnogo mnogo više onih koji bi da rade. 

- Od blokadera me i ne čudi. Išli su po Briselu da se žale na svoju zemlju. Kada budu izbori građani će odlučiti.

Obilazak radova - otkrivene nove prostorije pod zemljom

- Dosta je posla, ceo grad treba da se sredi. Danas ćemo obići radove na muzeju. Tu su izvođači, direktorka, i Nikola je sa mnom.

- Do kraja 2026. godine ovaj muzej treba da bude spreman za otvaranje - rekao je Mali.

U muzeju će građani moći da vide istoriju srpske državnosti.

- Sve do vaskrsa države u 19. veku - rekao je Selaković.

Bruto će biti oko 9.000 kvadrata, istakao je Mali.

- Ovo će biti još jedan simbol po kojem će se Srbija i Beograd prepoznavati. 

- Gledaćemo da i muzej Nikole Tesle završimo do Ekspa. To će biti čudo. Ovde gradimo i Prirodnjački muzej, potpuno pod zemljom, nema seče stabala, a dobijamo još jedan muzej Grada Beograda.

Radi se i beogradski akvarijum, kao i aero muzej.

- Jedan ogroman investicioni ciklus koji smo nazvali "Srbij - skok u budućnost 2027." Imate preko 300 projakata koji su u sklopu toga. Radimo veliki posao. Čuli ste i predsednika Vučića o povećanju penzija, uskoro ide povećanje plata u zdravstvu i prosveti. Povećanje minimalne zarade.

- Uprkos svim izazovima Srbija nastavlja da se gradi, Srbija ne staje.

- Kada pogledate narode u našem okruženju, koji nemaju neku istoriju, a koliko su uložili u svoje muzeje. A na našem preko 40 godina ništa nije rađeno.Ovo će biti skok od 7 milja. Mi kao narod i država imamo šta da pokažemo. Ovo će biti glavna obrzovna ustanova za svako srpsko dete. Ovde će se buduće generacije učiti istoriji srpske državnosti. 

Tokom radova otkrivene su prostorije za koje niko nije znao da je tu.

- Meni je svaki od 323 projakata podjednako važan, gde god se radi, da li Subotica, Beograd... potpuno mi je sve jedno. Bitno mi je da Srbija ide napred - rekao je Mali.

- Kada ovo sredimo i otvorimo to će biti ogroman bum.

Istorijski muzej Srbije osnovan je 1963. godine, a organizaciono se sastoji od nekoliko odeljenja: Istorijsko, Arheološko, Opšte, Odeljenje materijalne zaštite kulturnih dobara, Odeljenje dokumentacije, Odeljenje za prezentaciju, Odeljenje stručne biblioteke i Odeljenje zajedničkih poslova.    

U sastavu Muzeja je i Konak kneza Miloša Obrenovića na Topčideru, koji predstavlja jedan od poslednjih graditeljskih i umetničkih tragova osmanske kulture u Srbiji.                         

Podignut je 1831. godine kao glavna zgrada dvorskog kompleksa, a njegov neimar bio je Hadži Nikola Živković.

Istorijski muzej Srbije je za svoj rad dobio nekoliko visokih priznanja - Vukovu nagradu 1997. godine, nagradu Muzejskog društva Srbije Mihailo Valtrović 2015, a 2013. godine je odlikovan Sretenjskim ordenom.