Autor: Dragan Vasiljković - Kapetan Dragan

- Prošla je godina dana od tragičnog pada nadstrešnice koji je odneo 16 života i ostavio dubok ožiljak u našem društvu. U tom periodu Srbija je, objektivno, ostvarila jedan od najvećih razvojnih skokova u svojoj savremenoj istoriji: nacionalni dug je smanjen sa 70% BNP na svega 40,7% BNP, po prvi put uvozimo radnu snagu umesto da je izvozimo, i svedoci smo izgradnje u gotovo svakoj opštini — puteva, fabrika, škola, mostova, bolnica. Srbi se masovno vračaju kući iz inostranstva. Teško je pronaći drugi desetogodišnji period, od vremena cara Dušana do danas, u kojem je zemlja napravila ovako veliki iskorak.

I umesto da se radujemo kao društvo, da uživamo u rezultatima rada, da budemo ponosni na napredak — suočili smo se sa talasom protesta koji nisu bili izraz žalosti, niti iskrene brige, već zloupotreba tragedije radi političke koristi. Razlog je bio tragedija, ali povod je bio politički. I to je jasno.
Najbolniji primer toga videli smo pre samo nekoliko dana. Umesto tišine, molitve i poštovanja prema nastradalima — na mestu tragedije igralo se kolo, sviralo, pevalo, glumilo veselje. To nije bilo odavanje počasti, to je bila predstava. To je bila poruga žrtvama, njihovim porodicama, i zdravom razumu.

Još opasniji i podmukliji bio je kako se sumnja pokušaj insceniranog trovanja Miše Bačulova koji je kako se sumnja trebalo da posluži kao okidač za izazivanje političkog haosa i da se kroz medijsko poređenje predstavi kao „srpski Navaljni“ (*napominje Kapetan Dragan u svom tekstu i pojašnjava da je "Aleksej Navaljni bio ruski opozicioni aktivista koji je tvrdio da se bori protiv korupcije u ruskoj vlasti. Postao je globalno poznat nakon tvrdnji da je bio otrovan, i to se veoma medijski eksploatisalo kao politički simbol „borca protiv režima“. Zapadne države i mediji su ga koristili kao simbol „mučenika“ protiv Putina. Drugim rečima: napravljena je ličnost–narativ radi političkog pritiska na Rusiju").

Taj scenario je na vreme presečen zahvaljujući operativnom radu naših službi. Da taj plan nije bio otkriven i sprečen — posledice bi bile, kako deluje, ozbiljne. U isto vreme dogodio se i incident ispred Narodne skupštine, kada je ispaljen hitac iz vatrenog oružja. I taj događaj imao je potencijal da pokrene lančanu reakciju nasilja. I opet — sprečen je.

Zato je važno i ispravno reći jasno i glasno:

Policija, Žandarmerija i BIA su zaštitile Srbiju.

Ne samo od vandalizma.

Ne samo od provokacija.

Već od ozbiljnog rizika destabilizacije države.

Sve to su uradili bez prekomerne sile, trpeći uvrede, psovke, pljuvanja i potpuno izmišljene optužbe. Uporedimo li to sa načinom na koji druge države reaguju na slične proteste — naše bezbednosne snage pokazale su visok nivo profesionalnosti i samokontrole. Za to im dugujemo poštovanje, a ne ćutanje.

Zato ovaj tekst završavam jednostavno:

Hvala policiji.

Hvala Žandarmeriji.

Hvala operativi i analitici BIA.

Hvala što smo danas mirna zemlja.

Nadam se da ćemo iz ove godine izvući pouku — da ne proizvodimo probleme tamo gde ih nema, da ne rušimo ono što napokon funkcioniše, i da naučimo da budemo srećni zbog sopstvenog uspeha.

Neka jučerašnji dan (1.11.2025) bude poslednji takav dan - Kapetan Dragan 2.11.2025, zaključuje se u autorskom tekstu.