PIŠE: BOJANA PAUNOVIĆ

 

Ako iko od stranih novinara zna prilike u Srbiji, regionu, ali i u Ukrajini, to je

. Dopisnik austrijskog državnog servisa ORF sa zapadnog Balkana i iz Ukrajine decenijama prati politička i druga zbivanja na ovim prostorima.

Za novogodišnji trobroj našeg lista Veršic govori o (geo)politici, poznanstvu s

, problemu Kosova i Metohije, stanju u BiH...

 U našoj javnosti postali ste šire poznat kada ste od predsednika Vučića, radeći intervju s njim, saznali da će izbiti rat u Ukrajini dva meseca pre početka sukoba. Kada biste ovih dana ponovo radili takav intervju, da li biste očekivali da čujete kada će kraj rata?

- Ne bih očekivao da od predsednika Vučića čujem konkretno kad će kraj rata. Nažalost, istorija pokazuje da je jednostavnije da započnete rat nego da ga završite. I u tom kontekstu, naravno, postoji jedna situacija gde, bez obzira na dobre informacije i dobre kontakte predsednika Vučića, mislim da je to ipak jedan nivo više u svetskoj politici gde sada mi suštinski ne znamo puno, možemo da nagađamo. Čujemo da imamo iza zatvorenih vrata pregovore, ali sigurno ne znamo detalje. To će biti vrlo teški pregovori iz dva razloga. Jedno je pitanje šta Zapad, Evropa i Amerika mogu da ponude Ukrajini kao ozbiljne garancije bezbednosti ako

članstvo ne dolazi u obzir. I drugo, ovi veliki problemi teritorijalnih pitanja, Rusija je anektirala četiri oblasti plus Krim. Od ove četiri oblasti Rusija potpuno kontroliše samo jednu oblast i Krim. Ne mogu da poverujem da imamo mir ili kraj rata kada neka zemlja ima teritorijalne pretenzije na drugu zemlju. Onda je tu pitanje sankcija i tako dalje. To znači da će to biti veoma komplikovana stvar.

Kada Vučić za vas pred velikim brojem novinara kaže da ste sjajan poznavalac prilika u Ukrajini, u našem regionu i u Evropi, ali i da niste lak čovek, šta to u stvari znači?

- Radim 25 godina u bivšoj Jugoslaviji, radim 10 godina kao dopisnik i u Ukrajini i bavim se Ukrajinom već 30 godina. Ja sam imao izvanredne učitelje u smislu spoljne politike i novinarstva, od Nikola Makijavelija do Bizmarka, i imam naviku da se ozbiljno pripremim za svaki razgovor i nisam zadovoljan površnim odgovorima. Moguće je da je na to mislio predsednik Vučić, koga znam 25 godina, a prvi put smo pričali još kad je bio ministar informisanja u vreme Slobodana Miloševića.

 

Kako vama deluje situacija u Srbiji i u celom regionu Zapadnog Balkana, kako ga nazivaju, i politička i ekonomska? Da li ćemo biti deo Evropske unije i ako da - kada?

- Pregovori s Balkanom se završavaju kada Turska dobije predsedavanje u Evropskoj uniji i kada potom usledi

kao predsedavajuća. Znači, realno svaki datum, svaka godina je nerealna. I ta priča oko 2030. za mene je malo verovatna. Samo proces ratifikacije traje dve godine. I onda imate još obavezni referendum u Francuskoj, koji je napisan u Ustavu Francuske. I onda imate još ove spoljnopolitičke faktore. Vidite, Srbija se dobro drži između tih raznih svetskih centara moći, od Rusije preko Kine i EU do Amerike, ali puno zemalja u istočnoj Evropi koje su članice EU, čini mi se, smatraju Srbe kao petu kolonu Rusije i ne znam pod kojim uslovima bi baltičke zemlje, Poljska i druge bile spremne da prime Srbiju. To je jedna strana. Onda, naravno, što se Srbije tiče, imate te probleme sa Kosovom, što je isto otvorena tema. Mislim da zamor od proširenja, tzv. enlargement fatigue, dominira i dan-danas i ne verujem da imamo stvarno veliki zamah ili uopšte veliku dinamiku u tom procesu. Druga stvar, nažalost, u svim zemljama zapadnog Balkana, i u Srbiji, imamo situaciju da imamo često jaku vlast, ali vrlo slabu opoziciju. I upravo to, meni se čini, u Srbiji dovodi do toga da ovi protesti protiv litijuma ili nadstrešnica i tako dalje ne mogu da se politički kanališu u opoziciju nego se kanališu u ulicu i na ulicu. Srbija ima jakog lidera koji je stvarno promenio zemlju, ali Srbija u tom kontekstu ima i dva problema. Nedajbože da Vučić sutra doživi infarkt ili saobraćajnu nezgodu, želim mu 100 godina, ali imamo samo njega i ko to onda može da vodi ovu državu? Imate slabe institucije. I u tom kontekstu, naravno, partitokratija je važna kao faktor. To su stvari na kojima mora da se radi, ali ni Rim nije bio sagrađen za jedan dana.

 

Rekli ste sada šta mislite o predsedniku Vučiću i njegovom radu. Šta ga to izdvaja od drugih?

- Vrlo je jednostavno - gde su drugi? Srbija je zemlja gde se opozicija marginalizovala. Sva ozbiljna istraživanja javnog mnjenja pokazuju da ljudi imaju problem da vam kažu kako se uopšte zove ta opozicija. Opozicija je kao publika i zajednički imenitelj opozicije je samo da su protiv Vučića. To je jedan ozbiljan problem. Realno, u opoziciji nemate ozbiljnu ponudu. Gledajte gde su ostali, gde su otišli ti ljudi iz vremena Zorana Đinđića, iz Demokratske stranke ili iz DOS-a. Više njih se nalazi sada u SNS, neki ministri, Ljajić i tako dalje. Nemate suštinski takozvanu proevropsku ili proliberalnu opoziciju. To ne postoji. To je samo jedan deo slabosti koje Srbija ima.

 Ima li po vama rešenja za Kosovo i Metohiju? Za nas Srbe je to naša južna pokrajina. Ali za dobar deo najmoćnijih zemalja sveta to je samostalna država. Može li tu biti nekog kompromisa?

- Realno, naravno, da je vaša bivša pokrajina, ako ne pričamo o četiri opštine na severu, i da je nezavisna. Ko kontroliše teren, kontroliše realnost. Bez obzira na to priznaju li to ili ne velike sile. Žao mi je što pokušaji Vučića i Tačija da nađu rešenje kroz razmenu teritorija nisu uspeli i nisu bili onda konkretizovani. To je bio prvi put da se neko iz regije trudio da nađe neki kompromis i, na kraju krajeva, takva situacija bi, meni se još čini, bila najrealnija tačka, s obzirom na to da upravo te četiri opštine istorijski nisu bile deo

I u tom kontekstu stvarno se postavlja pitanje šta je sa Kosovskom Mitrovicom i kako to može da se reši, ali trenutno ovo nije dobra situacija ni za Albance ni za Srbiju. Mislim da je ponovo potrebna neka ozbiljna inicijativa. Ne vidim ratnu opasnost na Balkanu, ali imate te tenzije i napetosti. Zato mislim da bi bilo dobro da se ne bavimo samo Ukrajinom, a da zaboravimo Balkan, nego da se neko ozbiljno trudi da u tom kontekstu nađe neko rešenje. Moguće je da je i Tramp ponovo u tom kontekstu šansa.

 

 Kakvu sudbinu predviđate Bosni i Hercegovini?

- Moramo da budemo oprezni, meni se čini da ta zemlja kao država mora da opstane. Republiku Srpsku kad pogledate, kao da gledate polumesec. To nije državna teritorija. I da li tu ima onda federalne ili konfederalne strukture, ne znam. O tome sigurno može da se priča, ali na kraju krajeva, ako se razvija takva situacija kakva jeste, onda će Bosna i Hercegovina, osim Hercegovine, biti gerijatrijska klinika. Zašto? Zato što mladi odlaze. Njima je dosta političkih sporova. Gledajte demografsku sliku tamo. To je s jedne strane dobro, penzioneri ne vode ratove, ali za razvoj zemlje to je vrlo loše. I u tom kontekstu ne bi bilo loše da velike sile kao i ova tri naroda u regiji naprave neki pokušaj da razmrse čvor, ali to podrazumeva i različite spoljnopolitičke faktore, od Rusa preko Turaka i EU do Amerikanaca. To je još teže nego Kosovo. Imati troje je teže nego imati dvoje.

 

 Hoće li biti trećeg svetskog rata?

- Mislim da sada između Kine, Rusije i Amerike postoji taj minimalni konsenzus da se to ne sme dogoditi. Ukoliko se to dogodi, ne verujem da će razlog biti Ukrajina. Znatno veća je opasnost od sukoba između Kine i Amerike nego Rusije i Amerike, to jest oko Ukrajine.

 

Za godinu dana prodao čak 25.000

primeraka knjige Moj novinarski život

Prošle godine ste objavili knjigu „Moj novinarski život". Jeste li zadovoljni kako je prošla? Ako se ne varam, prodaja je bila veoma dobra.

- Za tri meseca prodali smo 15.000 primeraka, to znači da je bila već zlatna knjiga, i onda smo za godinu dana prodali više od 25.000. To je bila platinumska knjiga. Sve je bilo neočekivano, imao sam više od 50 prezentacija, ali to je bilo moguće zato što sam imao najbolju svetsku PR agenciju, oni su odradili dobar posao.