„Posle Badžinog ubistva dao sam intervju u Blicu gde sam javno prozvao direktora

-a Stanišića, koji je bio gospodar života i smrti u to vreme. Nakon toga sam bio uhapšen u Nišu, policajci su mi rekli da je to urađeno po direktivi iz Beograda. Ekspresno je doneto rešenje o mom pritvoru. Organizovani kriminal je sprega kriminalaca sa državnim institucijama, ali i sa medijima. To je prvo kod nas počelo“, rekao je Milanović.

Dušebrižnici, kaže, smatraju da je on krivac za tekst koji je objavila Fos Media, u kojem je navedeno da se specijalne jedinice tzv. Kosova* ROSU spremaju za ulazak u Crnu Goru gde bi bili angažovani na litijama, u slučaju da policija Crne Gore odbije poslušnost, odnosno naređenja.

„Angažovan sam da u Crnoj Gori pratim organizovani kriminal i terorizam. Moja ideja je bila da svi moji kontakti budu otvoreni i bez ikakvih manipulacija. Bili su poljuljani odnosi između Crne Gore i Srbije. Ambasadu sam eliminisao kao mjesto gde mogu da pričam, ili radim bilo šta. U svojoj glavi imam pet fioka- tri mogu da otvorim, četvrta bi bila otvorena da mi ne daj Bože porodica bude ugrožena, a peta nikako“, pojasnio je Milanović.

Pukovnik Aleksić je, ističe, bio nepoželjan svedok.

„Državni udar sam zatekao u fazi kad je već počelo suđenje i u to se nisam mešao. Samo sam opsovao službu, smatrao sam da je to urađeno neprofesionalno i amaterski. Nisam imao nijedan kontakt, ni privatni ni službeni, sa bilo kojim političarem. ANB je vrlo ozbiljna služba državne bezbednosti. Crnogorska služba je bila zadužene da izveze kriminal u Srbiju, taj kriminal se preneo na ulicu ali i u državne institucije i bezbednosne službe. To mora da se zna. Da bih mogao dobro da pratim morao sam imati dobre izvore informacija. Moj nastup prema novinarima je bio vrlo otvoren. Što se tiče Anđele Đikanović, koja je objavila tekst o jedinicama ROSU, njene kolege su bile ljubomorne što oni nisu imali tu informaciju. Koliko je ljudi bilo u Avganistanu iz Crne Gore? Akcija kodnog naziva „Žurnal“ se odnosila na novinare. Da li ste imali informaciju koliko je izdato ličnih karata albanskim državljanima prilikom glasanja? E, vidite, ja sam znao i gde su smešteni i kojim danima nije radila „Limenka“ dok su se štampala dokumenta? Da li bi ove informacije uzdrmale javnost“, pita Milanović.

Kako je naveo, petog januara 2020. ga je zvao saradnik koji mu je rekao da ima bitnu informaciju za njega.

„Sastanak smo organizovali van

. On mi tada daje informaciju da se 250 specijalaca ROSU sprema da uđe u Crnu Goru. To su bili praznični dani. S obzirom da nisam verovao nekim ljudima u ambasadi, samoinicijativno sam odlučio i sam sam preduzeo sve što sam uradio. Razmišljao sam kome od novinara da ponudim tu informaciju. Anđela Đikanović je baš tada imenovana za urednika i odlučio sam da njoj dam tu informaciju. Upoznao sam je sa mogućim posledicama. Informacija je objavljena u 10 sati, u 11 sati je premijer zvao njenu urednicu, a u 11.10 je dobila otkaz. Oni su insistirali da kaže ko joj je izvor informacije, ja sam joj rekao da svu krivicu prebaci na mene. Međutim, ona nije htela da otkrije izvor informacije. Ponela se vrlo profesionalno. I dalje mislim da je ona trebala da bude nagrađena, a desilo se suprotno. Informacija je bila tačna, što pokazuje i reakcija tadašnjeg režima“, zaključio je Milanović.

Bonus video: