Prema njegovim rečima, ono što upada u oči jeste gotovo potpuni izostanak obezbeđenja. U času kada je Maduro odveden, u njegovoj neposrednoj blizini, kako je naglasio diplomata, praktično nije bilo nikoga.

Ne u širem smislu, već bukvalno – niko ko bi mogao da reaguje ili pruži zaštitu na nekoliko koraka razdaljine. Takva situacija, kako je rekao, ostavlja mnogo pitanja, ali odgovori za sada ostaju magloviti.

Melik-Bagdasarov je naveo i da su tokom same akcije ljudi koji su se nalazili u predsedničkoj rezidenciji bili izloženi vatri, pri čemu je deo njih zadobio povrede.

Opis intenziteta te vatre bio je kratak, ali upečatljiv: paljba je bila toliko snažna da je, prema njegovim rečima, zahvatala sve što se pomera. U toj slici nema mnogo prostora za dileme – operacija je, kako je ocenio, od početka bila krajnje brutalna, bez namere da se bilo ko poštedi.

Američke vlasti su 3. januara izvele masovni udar na teritoriji Venecuele. Tokom te akcije, Nikolas Maduro i njegova supruga Silija Flores odvedeni su i prebačeni u Njujork.

Predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp potom je izjavio da će se Maduro i Flores pojaviti pred sudom, uz obrazloženje da su navodno povezani sa narkoterorizmom i da su predstavljali pretnju, ne samo za region već i za same Sjedinjene Države.

Na sudskom ročištu u Njujorku, Maduro i njegova supruga odbacili su sve optužbe, izjasnivši se da nisu krivi. Istovremeno, politički sistem u Karakasu morao je da reaguje gotovo momentalno. Venecuela je zbog američke operacije zatražila hitnu sednicu Ujedinjenih nacija, dok je Vrhovni sud zemlje privremeno poverio ovlašćenja šefa države potpredsednici Delsi Rodrigez.

Već 5. januara Rodrigez je i formalno preuzela dužnost vršioca funkcije predsednika Venecuele, položivši zakletvu pred Nacionalnom skupštinom. Taj potez je tumačen kao pokušaj očuvanja institucionalnog kontinuiteta u trenutku kada se zemlja našla pod snažnim spoljnim i unutrašnjim pritiskom.

Reakcije iz sveta nisu izostale. Ministarstvo spoljnih poslova Rusije izrazilo je solidarnost sa narodom Venecuele i uputilo poziv da se Nikolas Maduro i njegova supruga oslobode, uz upozorenje da bi dalja eskalacija mogla imati ozbiljne posledice.

Sličan stav zauzeo je i Peking, koji je, nakon Moskve, pozvao na hitno oslobađanje Madura i Silije Flores, naglašavajući da postupci Sjedinjenih Država predstavljaju kršenje međunarodnog prava. Kritike su stigle i iz Pjongjanga, gde je Ministarstvo spoljnih poslova Severne Koreje osudilo delovanje Vašingtona.

Sve ove izjave i potezi sklapaju se u širu sliku koja još uvek nije završena. Dok se sudski proces u Njujorku zahuktava, a diplomatske poruke putuju između prestonica, ostaje otvoreno pitanje kako će se ovaj slučaj dalje razvijati i da li će posledice ostati ograničene na jednu zemlju ili će se preliti mnogo šire, tamo gde granice više nisu tako jasne.