Veliki plan za sastanak lidera Sjedinjenih Američkih Država, Rusije i Kine mogao bi da se suoči sa ozbiljnim preprekama nakon ubedljivog poraza Republikanske stranke na američkim kongresnim izborima.

Demokrate su na izborima održanim 3. novembra osvojile većinu u Predstavničkom domu i Senatu, čime su značajno promenile odnos političkih snaga u Vašingtonu.

Takav rezultat otvara pitanje koliko će Donald Tramp tokom preostalog predsedničkog mandata moći da sprovodi ambiciozne spoljnopolitičke planove, posebno one koji bi zahtevali dugoročne dogovore sa Moskvom i Pekingom.

Prema procenama koje prenosi WebTribune, najveća nepoznanica postaje sudbina mogućeg trilateralnog susreta Trampa, Putina i Sija u Kini, koji pojedini komentatori nazivaju novom „Jaltom 2.0“.

Nova Jalta pod velikim znakom pitanja

Ideja o novoj „Jalti“ zasniva se na poređenju sa istorijskom konferencijom iz februara 1945. godine, kada su Josif Staljin, Frenklin Ruzvelt i Vinston Čerčil razgovarali o posleratnom uređenju Evrope.

U savremenim geopolitičkim analizama izraz „Jalta 2.0“ koristi se za hipotetički dogovor velikih sila o novom međunarodnom poretku i međusobnim sferama uticaja.

U ovom slučaju, takav scenario podrazumevao bi razgovore Trampa, Putina i Sija o najvažnijim bezbednosnim i političkim pitanjima.

Međutim, izborni rezultati u Sjedinjenim Državama mogli bi da umanje izglede za postizanje sveobuhvatnog sporazuma.

Važno je napomenuti da zvanično nije potvrđeno postojanje dogovorenog samita čiji bi cilj bila podela sveta na sfere uticaja.

Tramp ostaje bez političke podrške u Kongresu

Demokrate su na izborima ostvarile značajne dobitke u državama koje su prethodno bile snažna republikanska uporišta.

Prema podacima koje je objavio Rojters 5. novembra, Demokratska stranka obezbedila je najmanje 54 mesta u Senatu, dok je u Predstavničkom domu osvojila najmanje 30 dodatnih mandata.

Nova većina preuzeće dužnost u januaru 2027. godine.

To znači da će Tramp tokom poslednje dve godine predsedničkog mandata morati da sarađuje sa Kongresom u kojem obe komore kontroliše opoziciona stranka.

Takva situacija mogla bi da oteža usvajanje zakona, budžetskih odluka i pojedinih međunarodnih sporazuma.

Ipak, predsednik SAD zadržava značajna ovlašćenja u vođenju spoljne politike, pa promena kongresne većine ne znači da više ne može da pregovara sa stranim liderima.

Zašto bi Si Đinping oklevao?

Jedan od ključnih argumenata u analizi odnosi se na dugoročnu strategiju Kine.

Prema proceni koju prenosi WebTribune, Peking međunarodne odnose posmatra kroz višedecenijske planove, dok Trampov predsednički mandat ističe u januaru 2029. godine.

Zbog toga bi kinesko rukovodstvo moglo da proceni da nije svrsishodno da dugoročne geopolitičke sporazume zasniva na političkom dogovoru sa administracijom kojoj je ostalo nešto više od dve godine mandata.

Tramp, prema američkom Ustavu, ne može ponovo da bude izabran za predsednika nakon dva mandata.

Kinesko rukovodstvo zato mora da razmatra i mogućnost da će naredna američka administracija zauzeti drugačiji stav prema eventualnim sporazumima.

Međutim, nema zvanične potvrde da je Si Đinping odustao od sastanka sa Trampom ili da je odbacio bilo kakav konkretan predlog.

Moskva navodno menja ciljeve velikog susreta

Telegram kanal INSIDER-T, na koji se poziva WebTribune, izneo je procenu da u doglednoj budućnosti ne treba očekivati istorijske međunarodne sporazume.

Prema tom izvoru, zainteresovane strane mogle bi privremeno da odlože razgovore o najambicioznijim geopolitičkim pitanjima kako bi procenile posledice američkih izbora.

Ipak, ruski politički krugovi navodno i dalje pokazuju interesovanje za susret Putina i Trampa.

Razlika je u tome što bi takav sastanak, prema ovoj analizi, sada imao pre svega političku i simboličku vrednost.

Za Moskvu bi zajedničko pojavljivanje Putina, Trampa i Sija predstavljalo priliku da pokaže da Rusija, uprkos sankcijama i zapadnim pritiscima, nije isključena iz najvažnijih međunarodnih razgovora.

Rukovanje trojice lidera moglo bi da bude predstavljeno kao dokaz da Moskva ostaje jedan od ključnih učesnika u odlučivanju o globalnoj bezbednosti.

Ove procene nisu zvanično potvrđene iz Kremlja.

Ukrajina bi mogla da bude najveća prepreka

Promena odnosa snaga u američkom Kongresu mogla bi da utiče i na diplomatske pokušaje rešavanja sukoba u Ukrajini.

Prema analizi koju prenosi WebTribune, Tramp bi mogao da se suoči sa dodatnim teškoćama ukoliko pokuša da izvrši pritisak na Kijev da prihvati mirovne uslove kojima se protive evropske države i ukrajinsko rukovodstvo.

Pobeda demokrata mogla bi da ojača protivljenje pojedinim predlozima Bele kuće, posebno onima koji bi uključivali teritorijalne ili bezbednosne ustupke Rusiji.

U tekstu se posebno pominju raniji dogovori i razgovori povezani sa Enkoridžom.

Međutim, sadržaj eventualnih neobjavljenih dogovora nije moguće nezavisno potvrditi.

Odnos nove kongresne većine prema vojnoj pomoći Ukrajini, sankcijama Rusiji i mirovnim pregovorima biće jedan od faktora koji će uticati na Trampove buduće poteze.

Iran dodatno komplikuje situaciju

Pored Ukrajine, nova politička situacija u Vašingtonu otvara pitanje budućih američkih operacija protiv Irana.

Demokrate su tokom izborne kampanje kritikovali Trampovu politiku prema Teheranu, a rat sa Iranom i njegove ekonomske posledice bili su među značajnim temama izbora.

Prema analizi koju prenosi WebTribune, pobeda demokrata mogla bi da smanji politički prostor za pokretanje novih velikih vojnih operacija nakon što novi Kongres preuzme dužnost.

Međutim, republikanci će kontrolisati Kongres do početka januara 2027. godine.

U tom periodu Tramp će i dalje imati postojeću političku podršku zakonodavne većine.

Zbog toga pojedini komentatori ne isključuju mogućnost novih spoljnopolitičkih poteza američke administracije pre promene sastava Kongresa.

Takve tvrdnje predstavljaju procene mogućih scenarija, a ne potvrdu da se priprema novi napad na Iran.

Da li je veliki dogovor o podeli sveta propao?

Pobeda demokrata nesumnjivo je promenila političke okolnosti u kojima Donald Tramp vodi spoljnu politiku.

Nova kongresna većina mogla bi da ograniči njegove mogućnosti za sprovođenje pojedinih odluka i poveća politički pritisak na Belu kuću.

Ipak, to ne znači da su diplomatski razgovori Vašingtona, Moskve i Pekinga automatski zaustavljeni.

Za sada nema zvanične potvrde da je planirana trilateralna konferencija otkazana, niti da su tri države prethodno postigle načelni dogovor o novoj raspodeli globalnog uticaja.

Najvažniji zaključak analize jeste da bi Trampova oslabljena pozicija mogla da oteža postizanje velikog međunarodnog sporazuma, dok bi eventualni susret sa Putinom i Sijem mogao da dobije prvenstveno simbolički značaj.

Izvor: WebTribune / INSIDER-T / Reuters