Evropske avio-kompanije suočile su se u četvrtak, 5. novembra, sa novim talasom dojava o postavljenim bombama u putničkim avionima, što je izazvalo bezbednosne uzbune na aerodromima širom kontinenta.

Prema izveštaju agencije Rojters, najmanje 25 letova bilo je pogođeno pretnjama, a pojedine letelice preusmerene su na druge aerodrome ili su ih do sletanja pratili vojni avioni.

Incidenti su zabeleženi u više evropskih zemalja, uključujući Bugarsku, Španiju, Češku, Italiju, Poljsku i druge države.

Reč je o drugom velikom talasu sličnih pretnji tokom iste nedelje, što je izazvalo dodatnu zabrinutost bezbednosnih službi.

Bugarska podigla vojne lovce, tri aviona pod pratnjom

Jedna od najozbiljnijih situacija dogodila se u Bugarskoj, gde je ratno vazduhoplovstvo angažovalo lovačke avione kako bi pratili tri putničke letelice.

Dva aviona kompanije Rajaner, koji su leteli iz Kopenhagena i Madrida prema Sofiji, sletela su na planirani aerodrom.

Međutim, avion koji je poleteo iz Londona prema bugarskoj prestonici preusmeren je na aerodrom u Plovdivu.

Vojni avioni pratili su putničke letelice iz bezbednosnih razloga, dok su nadležne službe sprovodile predviđene procedure.

Tri pretnje za manje od 20 minuta u Španiji

Posebno zabrinjavajući incidenti zabeleženi su u Španiji.

Prema saopštenju španske Civilne garde, nadležni su primili tri pretnje bombama putem elektronske pošte u razmaku kraćem od 20 minuta.

Prva dojava stigla je oko devet časova ujutru.

Pretnje su se odnosile na dva leta kompanije Er Evropa iz Madrida prema Parizu, kao i četiri dolazna leta Iberije iz Rima i Milana.

Zbog toga su pojedini avioni zaustavljeni ili vraćeni na parking pozicije, dok su putnici evakuisani radi bezbednosnih pregleda.

Stručne ekipe pregledale su letelice pre nego što je dozvoljen nastavak saobraćaja.

U Pragu četiri aviona na meti pretnji

Češka policija saopštila je da su dojave o bombama primljene i za četiri leta koja su bila na putu ka Pragu.

Dva aviona kompanije Izidžet iz Velike Britanije, jedan avion iz Irske i jedan iz Grčke bezbedno su sleteli na planirani aerodrom.

Policija je procenila da je verodostojnost pretnji niska, ali je ipak naredila bezbednosne provere svih letelica.

Takva procedura primenjuje se i kada ne postoje konkretni dokazi o postavljenoj eksplozivnoj napravi, kako bi se isključila svaka mogućnost ugrožavanja putnika.

Italijanski lovci pratili avion iz Helsinkija

Uzbuđenje je vladalo i u Italiji, gde su vojni avioni pratili putničku letelicu finske kompanije Finer.

Avion je leteo iz Helsinkija za Rim, a nakon dojave o bombi italijansko ratno vazduhoplovstvo angažovano je radi njegove pratnje.

Letelica je bezbedno sletela na odredište.

Prema informacijama operatera rimskog aerodroma, incident nije izazvao ozbiljnije poremećaje u funkcionisanju aerodromskih službi.

Još jedan let iz Helsinkija, kojim je upravljala kompanija Džet-tajm, sleteo je u Beč nakon slične pretnje.

Italijanska novinska agencija ANSA izvestila je i o dva aviona koja su bezbedno sletela u Milano nakon primljenih dojava.

U Poljskoj putnici prebačeni u drugi avion

Pretnje su pogodile i poljsku nacionalnu avio-kompaniju LOT.

Jedan avion koji je leteo iz Varšave za Brisel sleteo je prema predviđenom redu letenja, uprkos bezbednosnom upozorenju.

Međutim, drugi LOT-ov avion, koji je trebalo da poleti iz Varšave prema Parizu, zaustavljen je dok se kretao prema pisti.

Putnici su iz predostrožnosti prebačeni u drugu letelicu.

Nadležne službe sprovele su provere u skladu sa bezbednosnim procedurama.

Da li iza pretnji stoji organizovana akcija?

Niz gotovo istovremenih dojava otvorio je pitanje da li je reč o organizovanoj akciji usmerenoj na izazivanje panike i poremećaja u evropskom vazdušnom saobraćaju.

Za sada nijedna evropska država nije zvanično utvrdila ko stoji iza najnovijih pretnji.

Međutim, incidenti dolaze u trenutku kada evropski bezbednosni zvaničnici upozoravaju na sve učestalije oblike hibridnog ratovanja.

Pojedine evropske države ranije su optuživale Rusiju za sabotaže, sajber napade i druge aktivnosti usmerene na destabilizaciju infrastrukture.

Danska, Poljska i Rumunija već su iznosile optužbe na račun Moskve povodom ranijih bezbednosnih incidenata, dok je Nemačka Rusiju optužila za napad na aerodrom u Lajpcigu u avgustu.

Rusija negira umešanost u takve aktivnosti.

Stručnjak upozorava na hibridno ratovanje

Erik Shouten, čelnik kompanije za vazduhoplovnu bezbednost „Dyami“, ocenio je da seriju pretnji treba posmatrati i kroz mogućnost hibridnog ratovanja.

On je ukazao na činjenicu da su mnoge zemlje pogođene incidentima pružale podršku Ukrajini tokom rata sa Rusijom.

Prema njegovim rečima, napadi na infrastrukturu ne moraju da podrazumevaju fizičko uništavanje objekata, već mogu da imaju za cilj izazivanje poremećaja i povećanje troškova bezbednosti.

Shouten je naveo da se hibridne aktivnosti mogu odnositi na železnice, energetski sektor, internet, finansijske institucije i avijaciju.

Ipak, njegova procena ne predstavlja dokaz da je Rusija odgovorna za najnoviji niz dojava.

Evropa već danima suočena sa sličnim incidentima

Najnoviji talas pretnji usledio je samo dva dana nakon što je više evropskih letova bilo pogođeno sličnim dojavama.

Ranije tokom nedelje avioni su preusmeravani ili dodatno pregledani u Poljskoj, Španiji, Italiji i Bugarskoj.

Bezbednosne službe tada nisu pronašle eksplozivne naprave.

Britanske vlasti prethodne incidente okarakterisale su kao zlonamerne lažne pretnje.

Uprkos tome, svaka nova dojava zahteva posebnu bezbednosnu procenu, a u određenim okolnostima i angažovanje vojnih vazduhoplovnih snaga.

Istraga se nastavlja

Evropske policijske i bezbednosne službe nastavljaju da ispituju poreklo dojava i eventualnu povezanost incidenata.

Za sada nema potvrde o pronađenim bombama u avionima pogođenim najnovijim pretnjama, niti je objavljeno da je utvrđen njihov organizator.

Iako su letelice bezbedno sletale, veliki broj gotovo istovremenih upozorenja izazvao je ozbiljne poremećaje u vazdušnom saobraćaju.

Najvažnije pitanje koje ostaje otvoreno jeste da li su pretnje delo pojedinaca ili deo šire organizovane akcije protiv evropskog civilnog vazduhoplovstva.

Izvor: Kurir / Rojters