Trampovi zvaničnici vide podzemna bogatstva Grenlanda kao način da se oslabi kineski kontrol nad retkim zemnim metalima koji su ključni za sve, od borbenih aviona i lasera ​​do električnih vozila i MRI skenera.

"Potreban nam je Grenland... Trenutno je toliko strateški", rekao je Tramp novinarima u avionu Air Force One ranije ovog meseca.

"Uradićemo nešto na Grenlandu, sviđalo im se to ili ne. Ako to ne uradimo na lakši način, uradićemo to na teži način", rekao je Tramp u petak na konferenciji za novinare sa rukovodiocima naftnih kompanija.

Iako je Tramp nedavno umanjio značaj prirodnih resursa Grenlanda, njegov bivši savetnik za nacionalnu bezbednost Majk Volc rekao je za Fox News 2024. godine da je fokus administracije na Grenland bio "na kritičnim mineralima" i "prirodnim resursima".

Ali stvarnost je da vlasništvo Danske nad Grenlandom nije ono što sprečava Sjedinjene Države da iskoriste riznicu ostrva. To je surova arktička sredina.

Istraživači kažu da bi bilo izuzetno teško i skupo vaditi minerale Grenlanda jer se mnoga mineralna nalazišta ostrva nalaze u udaljenim područjima iznad Arktičkog kruga, gde postoji polarni ledeni pokrivač debeo milju i po, a tama vlada veći deo godine.

Ne samo to, već Grenlandu, samoupravnoj teritoriji Danske, nedostaje infrastruktura i radna snaga potrebni da bi se ovaj rudarski san ostvario.

"Ideja da se Grenland pretvori u američku fabriku retkih zemalja je naučna fantastika. To je potpuno ludo", rekao je Malte Humpert, osnivač i viši saradnik Arktičkog instituta. "Mogli biste rudariti i na Mesecu. U nekim aspektima, to je gore nego na Mesecu."

Uprkos svom imenu, približno 80% Grenlanda je prekriveno ledom. A vađenje minerala – ili gotovo bilo čega – na Arktiku može biti pet do deset puta skuplje nego negde drugde na planeti.

Grenland, za razliku od Venecuele, otvoren je za poslovanje

Trampovo interesovanje za Grenland nije novo – niti je on prvi američki predsednik koji žudi za ostrvom.

Ipak, Trampova zapanjujuća intervencija u Venecueli i odluka da preuzme kontrolu nad ogromnim naftnim bogatstvom ove južnoameričke nacije ponovo su usmerili pažnju na njegovo interesovanje za Grenland.

Šansa da Sjedinjene Države preuzmu kontrolu nad bilo kojim delom Grenlanda porasla je na oko 40% na tržištu predviđanja Kalši, u odnosu na oko 20% sredinom 2025. godine.

Naravno, postoje velike razlike između situacija u Venecueli i Grenlandu.

Grenland nije samo teritorija saveznika NATO-a Danske, već je, za razliku od Venecuele, veoma otvoren za poslovanje koje može tamo da posluje i ima dugu istoriju političke stabilnosti.

Godinama, ako ne i decenijama, zvaničnici na Grenlandu su se udvarali stranim direktnim investicijama. Ljudi na Grenlandu kažu da su već otvoreni za poslovne mogućnosti bez ikakvog ratoborstva.

"Ne vidim potrebu za preuzimanjem Grenlanda. Otvoreni smo za investicije i saradnju sa Amerikancima", rekao je Kristijan Keldsen, generalni direktor Grenlandskog poslovnog udruženja, za CNN u telefonskom intervjuu. "Zašto biste rekli nešto poput 'preuzmite zemlju' kada možete dobiti ono što želite samo pristojnim ponašanjem?"

Mit o "ćupu zlata"

Navođenje američkih kompanija da rizikuju na Grenlandu može biti fantazija, kažu stručnjaci.

"Da je na kraju duge na Grenlandu čekao 'ćup zlata', privatne kompanije bi već otišle tamo", rekao je Jakob Fank Kirkegard, viši saradnik Instituta za međunarodnu ekonomiju Peterson.

Međutim, Fank Kirkegard, koji je ranije radio sa danskim Ministarstvom odbrane, rekao je da je jednostavno "veoma teško" napraviti poslovni razlog za veoma velika početna ulaganja koja bi bila potrebna.

Moguće je da Tramp pokušava da obezbedi finansijske podsticaje i garancije kako bi privukao američke kompanije da naprave ta ogromna ulaganja, slična garancijama koje velike naftne kompanije žele da agresivno buše u Venecueli.

"Ako im se da dovoljno novca poreskih obveznika, privatne kompanije bi bile spremne da urade skoro sve", rekao je Fank Kirkegard. "Ali da li je to dobra osnova za kupovinu teritorije? Odgovor je ne na Grenlandu, baš kao što je ne i u Venecueli."

Faktori životne sredine

Klimatska kriza je izazvala topljenje leda i brzi porast temperature na Arktiku, što je neke navelo da se nadaju novim ekonomskim mogućnostima.

Međutim, prerano je reći da će ovo biti dovoljna prekretnica za prevazilaženje ekoloških izazova rudarstva na Grenlandu. Iako je topljenje leda otvorilo neke brodske rute, takođe je učinilo tlo manje stabilnim za bušenje i povećalo rizik od klizišta.

"Klimatske promene ne znače da je lako. Ovo nije Mediteran niti vaša kada. Samo je manje zamrzavanja leda", rekao je Hampert iz Arktičkog instituta.

S tim u vezi, strogi propisi o zaštiti životne sredine na Grenlandu dodali bi troškove i poteškoće široko rasprostranjenom rudarstvu.

Naravno, ti propisi odražavaju želju lokalnog stanovništva da životna sredina ostane netaknuta. Ako bi Trampova administracija nekako učinila da ti propisi nestanu, to bi se moglo pokazati veoma nepopularnim.

"Mogli biste završiti sa neprijateljskom lokalnom političkom situacijom", rekao je Fank Kirkegard.

Prijatelj ili nasilnik?

Prodaja Grenlanda Sjedinjenim Državama verovatno bi zahtevala referendum.

Ipak, anketa objavljena u januaru 2025. godine pokazala je da samo 6% podržava da Grenland postane deo Sjedinjenih Država. Velika većina Grenlandaca, 85%, rekla je da ne želi da se to dogodi.

Adam Laženes, šef katedre za kanadsku i arktičku politiku na Univerzitetu Svetog Franje Ksavijera, rekao je da "bizarna retorika" o preuzimanju Grenlanda rizikuje da potkopa ekonomske i strateške ciljeve američkih zvaničnika šteteći odnosima sa Grenlandom i Danskom.

"Moglo bi se videti da se Sjedinjene Države više ne doživljavaju kao prijatelj i partner, već kao nasilnik kome se treba odupreti", rekao je on.

Donekle, ovo se možda već dešava.

Keldsen, izvršni direktor Grenlandskog poslovnog udruženja, upozorava da američki zvaničnici rizikuju da oštete odnose sa lokalnim stanovništvom.

"Trenutno je sve što je američko crvena zastava", rekao je on. "Svi se pitaju: 'Da li podržavam nekoga ko preuzima moju zemlju?'"