Godinu dana nakon pokretanja, inicijativa američkog predsednika Donalda Trampa za izgradnju sistema raketne odbrane "Zlatna kupola" sporo napreduje zbog sporova oko tehničkih pitanja i zabrinutosti u vezi sa svemirskim komponentama.

Izvršnom uredbom o osnivanju "Zlatne kupole", potpisanom 27. januara 2025. godine, postavljen je ambiciozan cilj - organizovati sveobuhvatan sistem raketne odbrane do 2028. Međutim, godinu dana kasnije, program tek treba da potroši većinu od 25 milijardi dolara koje su mu dodeljene prošlog leta, jer zvaničnici i dalje raspravljaju o osnovnim elementima njegove svemirske arhitekture.

Prema rečima dvoje američkih zvaničnika, rad na finalizaciji arhitekture sistema raketne odbrane još uvek traje, a veće trošenje sredstava još nije počelo. Novac je dostupan, rekli su zvaničnici, i značajne sume mogle bi biti iskorišćene u narednim danima kada budu donete ključne odluke.

"Kancelarija zadužena za 'Zlatnu kupolu' nastavlja da ispunjava ciljeve zacrtane u Izvršnoj uredbi", rekao je zvaničnik Pentagona u odgovoru na pitanja Reutersa.

Rasprava o oružju u svemiru


"Zlatna kupola" predviđa proširenje postojećih odbrambenih sistema na kopnu, kao što su presretački projektili i senzori, i dodavanje eksperimentalnih komponenti u svemir koje bi trebale da detektuju, prate i eventualno suzbijaju pretnje iz orbite. Radi se o naprednim mrežama satelita i oružju o kojem se i dalje raspravlja.

Jedan od razloga za odlaganje bio je interni spor oko poverljive svemirske opreme, rekao je jedan od zvaničnika.

Direktor iz odbrambene industrije, koji je pristao da govori pod uslovom anonimnosti, naveo je da se verovatno raspravlja o komunikacionim standardima spornih sistema. Drugi direktor je dodao da bi se moglo raditi o oružju sposobnom da uništava satelite.


Američki zvaničnici su naveli da je od decembra održan najmanje jedan poverljiv brifing za odbrambene kompanije o arhitekturi svemirske opreme.


Tom Karako, stručnjak za bezbednost oružja iz Vašingtonskog centra za strateške i međunarodne studije (CSIS), rekao je da je veći deo prošle godine iskorišćen za bezbednosne revizije, odluke o osoblju i odobravanje kompleksnih planova. Dodao je da je malo verovatno da će projekat biti u potpunosti završen do 2028.

"Mnogo toga se može učiniti u naredne tri godine u smislu bolje integracije onoga što već imamo, ali sigurno će biti stvari koje će se implementirati i razvijati i nakon 2028", rekao je on.

Drugo nerešeno pitanje vezano za "Zlatnu kupolu" jeste uloga Grenlanda.

Tramp je nedavno povezao američku kontrolu nad danskom teritorijom sa inicijativom za raketnu odbranu, više puta poručujući da je preuzimanje Grenlanda "ključ za projekat".