U knjizi od 120 stranica pod nazivom „Ako Rusija pobedi“, nemački politolog Karlo Masala predstavlja uznemirujući scenario za Evropljane u kojem Rusija pobeđuje u ratu sa Evropom, odnosno NATO-om.

Masala tačno projektuje da bi Evropa mogla da kapitulira, kako časopis „The Economist“ opisuje u jednom članku.

U knjizi „Ako Rusija pobedi“, Putinova vlada prvo primorava Ukrajinu da potpiše primirje, pri čemu Rusija okupira petinu ukrajinske teritorije. Putin zatim proglašava pobedu.

Neočekivano, Putin podnosi ostavku i imenuje mladog tehnokratu za svog naslednika. Novi predsednik govori o obnavljanju odnosa sa Zapadom. Ali Putin ne nestaje potpuno iz javnosti i nastavlja da vodi misteriozno telo pod nazivom „Fondacija Nove Rusije“.

U osvojenim delovima Ukrajine, Rusi se dolaze u masovnom broju autobusima. Ukrajinci koji odbijaju da se pokore Moskvi šalju se u logore za prevaspitavanje. Više od milion izbeglica beži iz Ukrajine.

Nevolje počinju u slobodnim delovima Ukrajine. Mnogo mladih, obrazovanih Ukrajinaca napušta zemlju. Ekonomija se urušava. Predsednik Volodimir Zelenski raspisuje izbore i gubi.

Rusija se preoružava. Na tajnom sastanku kojem prisustvuju bliski Putinovi saradnici, razrađuju se planovi za potkopavanje NATO-a bez izazivanja sukoba koji bi Rusija mogla da izgubi. Svaki napad mora biti iznenadan, kako NATO ne bi imao vremena da se pripremi, sugeriše Putinov pomoćnik. Istovremeno, lideri NATO-a treba da budu uvereni da su ciljevi Rusije ograničeni, kako bi smanjili svoju spremnost da snažno odgovore. Ako NATO snažno reaguje, ruske snage će se brzo povući. Ako ne, zadržaće osvojenu teritoriju.

Rusija udara. Dve brigade maskiranih vojnika okupiraju estonski grad Narvu. Brzo savladavaju graničare i ne nailaze na veliki otpor stanovništva, koje je uglavnom rusko i godinama je izloženo prokremljovskoj propagandi. Ovo je direktan napad na teritoriju NATO-a i trebalo bi da pokrene Član 5, koji garantuje da je napad na jednu članicu napad na sve.

Ali postoje prepreke. Ruski vojnici, prerušeni u turiste, okupirali su retko naseljeno estonsko ostrvo, što otežava NATO-u da dovede pojačanje na estonsko kopno morskim putem. Američki predsednik mora da odluči da li da upotrebi silu da potisne napadače iz Narve – rizikujući, po njegovom mišljenju, „Treći svetski rat“ – ili da dozvoli Rusiji da nastavi okupaciju teritorije NATO-a, čime se ruga Članu 5.

Zatim, u kontaktima sa Belom kućom, ruski izaslanici uveliko preuveličavaju navode o zlostavljanju ruskog stanovništva u Estoniji i prete nuklearnim odgovorom ako NATO napadne njihove trupe u Narvi, što se ispostavlja kao blef. Američki predsednik veruje u obe priče. Odbija da rizikuje veliki rat zbog malog estonskog grada. Kremlj zatim slavi svoju tačnu procenu slabosti Zapada.

„Ekonomist“ zaključuje da scenario koji je opisao Masal jasno pokazuje zašto Evropa mora mnogo ozbiljnije da shvati sopstvenu odbranu. „Iako Rusija ulaže polovinu svog budžeta u rat, ona je još uvek daleko od pobede na bojnom polju i, ako Zapad odluči da pusti svoje neprijatelje da pobede, istorija neće biti blagonaklona prema njegovim liderima“, kaže se u recenziji knjige nemačkog politikologa.

BONUS VIDEO