Američki predsednik Donald Tramp uputio je oštro upozorenje Kanadi, poručivši da bi ta zemlja mogla snositi ozbiljne političke i ekonomske posledice ukoliko zaključi trgovinski sporazum sa Kinom. Prema njegovim rečima, takav potez bi omogućio Pekingu da ostvari presudan uticaj nad Kanadom.

– Ako kanadske vlasti potpišu sporazum kakav planiraju sa Kinom, mi ćemo reagovati veoma ozbiljno. Kina bi u tom slučaju praktično preuzela Kanadu – rekao je Tramp u razgovoru sa novinarima.

On je ocenio da bi Peking najpre ugrozio „kanadski način života“, a uz dozu ironije dodao je da bi Kina „stavila tačku čak i na hokej“, sport koji ima posebno mesto u kanadskoj kulturi i identitetu.

Poseta Pekingu pokrenula buru u Vašingtonu

Trampove izjave usledile su nakon zvanične posete kanadskog premijera Marka Karnija Kini, održane od 14. do 17. januara – prve posete šefa kanadske vlade Pekingu posle osam godina. Tokom sastanaka sa kineskim predsednikom Si Đinpingom, dogovoreno je jačanje trgovinsko-ekonomskih odnosa, uz načelne sporazume u oblastima električnih vozila, poljoprivrede i ribarstva.

Ovi razgovori izazvali su snažnu zabrinutost u Vašingtonu. Tramp je već prošle nedelje zapretio da bi Sjedinjene Američke Države mogle uvesti carine od čak 100 odsto na kanadsku robu ukoliko Otava postigne dogovor sa Pekingom.

Otava uzvraća: Nema slobodne trgovine sa Kinom

Kanadski premijer odbacio je optužbe iz Vašingtona, naglasivši da Kanada ne planira potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovini sa Kinom, te da ostaje privržena obavezama koje ima u okviru severnoameričkog trgovinskog sporazuma CUSMA.

Ipak, kako prenosi Blumberg, u kanadskim političkim i poslovnim krugovima početkom januara pojačani su strahovi da bi Kanada mogla postati nova meta Trampovog pritiska, nakon Grenlanda i Venecuele.

Stara retorika, novi pritisci

Tokom 2025. godine Tramp je bivšeg premijera Džastina Trudoa javno nazivao „guvernerom velike države Kanade“, u jeku sporova oko američkih carina. U jednom od kasnijih istupa otišao je i korak dalje, sugerišući da bi Kanada mogla izbeći trgovinske sankcije i dobiti vojnu zaštitu ukoliko bi postala deo Sjedinjenih Američkih Država.

Ovakve izjave dodatno su zategle odnose između Vašingtona i Otave i otvorile pitanje koliko će Kanada u budućnosti moći da balansira između ekonomskih interesa u saradnji sa Kinom i političkog pritiska koji dolazi iz SAD.