Petog februara 2011. godine ruski predsednik Dmitrij Medvedev i predsednik Sjedinjenih Američkih Država Barak Obama ratifikovali su sporazum Novi START, poslednji važeći dokument koji je ograničavao nuklearne arsenale dve najveće nuklearne sile na svetu. Za manje od jednog dana, ovaj sporazum zvanično ističe, čime prestaju da važe sve njegove odredbe.

Proces kontrole i smanjenja nuklearnog naoružanja, započet pre više od pola veka, imao je za cilj da obezbedi miran suživot nuklearnih bojevih glava u rukama ideološki suprotstavljenih država. Od 1972. godine i potpisivanja prvog Sporazuma o ograničavanju strateškog naoružanja (SALT I), pa sve do 2011, niz međunarodnih ugovora uspevao je da obuzda nekontrolisani rast nuklearnih arsenala Rusije i SAD.

U naredna 24 sata prestaće da važi i Novi START, sporazum potpisan 2010, a ratifikovan 2011. godine, koji je uspostavio najdetaljniji sistem kontrole i nadzora nuklearnog oružja u periodu nakon Hladnog rata.

Kako je dogovoren Novi START i šta je donosio


Politika približavanja Vašingtona i Moskve, koju je tadašnji američki predsednik Barak Obama nazivao „ruskim resetom“, stvorila je povoljnije uslove za pregovore dve sile. Dmitrij Medvedev, u senci posledica sukoba u Gruziji, i Barak Obama, opterećen iskustvom američke invazije na Irak, tražili su sporazum koji bi međunarodnoj bezbednosti dao novu stabilnost.

Krajem 2009. godine istekao je sporazum START I, kojim su nuklearni arsenali Sovjetskog Saveza i SAD bili ograničeni na 6.000 nuklearnih bojevih glava i 1.600 nosača, uključujući rakete i strateške bombardere. Taj dokument je predviđao i stroge mere verifikacije i inspekcija, uz satelitski nadzor.

START I je poslužio kao osnova za Novi START, koji je trebalo da donese dodatno i dublje smanjenje nuklearnih arsenala. Prvi susret Medvedeva i Obame održan je u aprilu 2009. godine u Pragu, gde je dogovoreno hitno pokretanje pregovora zbog isteka prethodnog sporazuma.

Tokom pregovora u Ženevi, u leto 2009. godine, američka strana je insistirala na strožem režimu kontrole i inspekcija, dok je ruska delegacija zagovarala fleksibilniji pristup. Uprkos snažnom protivljenju dela američke javnosti, postignut je dogovor prema kojem nijedna strana nije smela da ima više od 700 raspoređenih interkontinentalnih balističkih raketa, balističkih raketa lansiranih sa podmornica i teških bombardera opremljenih za nuklearno oružje.

Ukupan broj raspoređenih nuklearnih bojevih glava ograničen je na 1.550. Sporazum je takođe predviđao do 18 inspekcija godišnje na licu mesta, što je omogućavalo timovima obe države pristup bazama sa balističkim raketama i nuklearnim bojevim glavama.

Prvobitno zaključen na period od 10 godina, Novi START je 2021. produžen za dodatnih pet godina, čime je kao konačni datum isteka određen 5. februar 2026. godine.

Nuklearna stabilnost posle isteka sporazuma


Od sutra Novi START prestaje da važi, uprkos intenziviranim kontaktima pojedinih američkih i ruskih zvaničnika o mogućnosti njegovog produženja. U širem političkom kontekstu, odnosi Moskve i Vašingtona deluju dovoljno stabilno da bi novi sporazum, uz političku volju, teoretski mogao da bude postignut.

Međutim, ključno pitanje ostaje kakav dogovor žele dve strane. Jedna opcija podrazumeva jednostavno produženje postojećeg režima bez novih kvantitativnih ili kvalitativnih ograničenja, kako bi se zadržao sadašnji balans. Druga, znatno manje verovatna, jeste sklapanje novog sporazuma kojim bi se broj nuklearnih bojevih glava dodatno smanjio ispod nivoa od 1.550, uz uvođenje ograničenja za nove tehnologije, uključujući hipersonično oružje.

Sa evropske tačke gledišta, dodatnu zabrinutost izaziva činjenica da je još pre sedam godina prestao da važi Sporazum o raketama srednjeg i malog dometa, koji je bio jedan od stubova evropske bezbednosti.

U narednim danima postaće jasnije koliko su Moskva i Vašington spremni da odu daleko u jačanju globalne bezbednosti. Dosadašnje iskustvo, obeleženo nepredvidivošću i čestim zaobilaženjem sporazuma, ne uliva preveliki optimizam u uspeh budućih dogovora.