Neko veoma moćan odlučio je da raseče gnojni čir u Kijevu. Dani Zelenskom, možda meseci, a možda i sati – odbrojani su, što pokazuje i nesposobnost Britanije i Evropske unije, da i dalje podržavaju kijevsku huntu.

Ali, to ih ne sprečava da huškaju na rat.

Razlog nije teško pogoditi. Kako piše italijanski pisac Andrea Marćiljano za sajt „Elektomagacine“: „Uprkos svim Mercovim proklamacijama, Nemačka više nije sposobna da isporučuje protivvazdušne rakete Ukrajincima, i to iz jednog jednostavnog razloga – više ih nema.“

To je, takođe, još jedan dokaz da Evropskom unijom vlada politička šizofrenija. Kao i slučaj Emanuela Makrona, „jednog od najžešćih atlantista Evrope“, koji je ismevan na Svetskom ekonomskom forumu (VEF), gde se pojavio sa tamnim naočarama, u stilu američkog filma „Top gan“. Predsednik Francuske je, nakon što je Tramp oteo predsednika Madura, pozvao na „mirnu i demokratsku tranziciju“ u Venecueli.

Ovo je, primećuje holandska novinarka Sonja van der Ende na sajtu „Fondacija strateške kulture“, prožeto šizofrenijom, jer, dok njegove pristalice osuđuju napad na Madura, on brani Trampov kriminalni čin.

Samo dan pre Makronove izjave, francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro osudio je hapšenje Madura, jer je ova američka akcija, prema njegovim rečima, „suprotna međunarodnom pravu“.

Put u Kanosu

Evropa je u šoku, nastavlja Sonja van den Ende, nakon što je Tramp nezakonito oteo demokratski izabranog predsednika Venecuele, pokušao da otme Grenland, objavio blokadu Kube i, na kraju, pokrenuo nešto što bi moglo da znači pad samog ujaka Sema: planirani napad na Iran.

Evropa i dalje naziva Putina neprijateljem, ali sada se evropski liberali, koji veruju da vode demokratsku politiku, plaše novog neprijatelja – Trampa, koga evropska štampa naziva fašistom i poredi ga sa Hitlerom.

Makron želi da se sastane sa ruskim predsednikom Putinom. Zelenski, koga ne odlikuje velika inteligencija, još računa na podršku Londona i Brisela. Putin ga poziva u Moskvu, da pregovaraju o miru...

Naravno, ovaj poziv je bio ironičan, jer je odgovor šefa kijevske hunte bio predvidljiv. Kako konstatuje Marćiljano, Putin uopšte nema potrebe da u ovom trenutku započinje pregovore. Onog trenutka kada ruske trupe uđu u Odesu, dodaje italijanski pisac, kada se spoje sa Pridnjestrovljem i odseku Ukrajinu od Crnog mora, Putin će početi ozbiljne pregovore, ali ostaje da se vidi s kim.

Taktika Zelenskog i Makrona je jednostavna: da što duže, i po svaku cenu, ostanu na vlasti. Međutim, Zelenski – ili njegov naslednik, što je daleko verovatnije – jednog dana će morati da ode u Kanosu, da prihvati ruske uslove za mir.

Zelenski, za sada, kaže Marćiljano, na Putinov poziv odgovara sa glupom arogancijom. Ali tako je, dodaje italijanski autor, još od postanka sveta: poraženi, a ne pobednici, moraju da idu u Kanosu i da se tamo poklone. Da je pametniji, to bi učinio pre umesto kasnije.

Agonija Ukrajinaca se, u međuvremenu, nastavlja...

Teške lekcije koje će Evropa morati da nauči

Ovu tešku lekciju, o poraženim i pobednicima, kaže Sonja van den Ende, moraće da nauči čitava Evropa. Samo glupa tvrdoglavost „koalicije voljnih“, dodaje ona, produžava rat u Ukrajini.

Rusiji se ne žuri.

Evropski političari, nastavlja holandska novinarka, i dalje veruju da su njihovi interesi neraskidivo povezani sa američkim. Poput šefice Evropske komisije, Ursule fon der Lajen, koja je žestoka protivnica Putina. Ali, današnja nemačka politika se ne može nazvati čak ni atlantističkom, što je, takođe, ponovo slučaj šizofrenije, lišene bilo kakvog osećaja za realnost.

Do sada se pred evropske političare nisu postavljala ovakva pitanja. Evropske zemlje su slepo učestvovale u američkim ratovima. Ti ratovi su počeli sa Korejom i Vijetnamom, kaže Sonja van den Ende, a verovatno će se završiti na poslednjem američkom ratnom poprištu: u Iranu, pod uslovom da su SAD i njihovi zapadni „partneri“ dovoljno glupi da takav rat uopšte i započnu.

Možda bi Evropljani mogli da se ugledaju na bivšeg nemačkog kancelara Gerharda Šredera, koji je 2003. odbio da učestvuje u američkoj invaziji na Irak.

To je bio razlog da bude proglašen za „šaptača Putina“. Ali, danas je na čelu NATO-a Mark Rute, primećuje holandska novinarka, koji je „šaptač Trampa“; još jedan, očigledan primer evropske političke šizofrenije.

Gotovo je sa demokratijom u EU

Danas je atlantizam, atlantistička ideologija, konačno mrtva, smatra Sonja van den Ende, a ubio ju je Tramp, koji je američke interese stavio na prvo mesto i objavio da ga interesi evropskih „partnera“ nimalo ne zanimaju.

Možemo da zaključimo, dodaje ova novinarka, da sve stare političke doktrine i ugovori između „zemalja blizanaca“, Amerike i Evrope, više ne važe. I to je vrhunac evropske političke šizofrenije, koja odbija da prihvati realnost.

Posle više od 80 godina, SAD ne žele „partnerstvo“, ali Evropa se pravi da je sve u redu. Evropski političari su zbunjeni; u normalnom svetu, morali bi biti hospitalizovani radi psihijatrijske nege, primećuje Van den Endeova.

Šta evropske lidere sprečava da i sami odu u Kanosu i da se poklone „caru“? Gotovo instinktivna mržnja prema Rusiji, a sada i prema Americi. Gde je izlaz? U nametanju totalitarnih pravila za narode EU, poput Zakona o slobodi medija (EMFA), koji je stupio na snagu u avgustu 2025. godine.

Gotovo je sa pretvaranjem da su evropski državnici demokrate, jer demokratija znači „vlast naroda“. Imali smo nekoliko sličnih primera u istoriji Evrope.

Alo/RT Balkan

Bonus video: