Sukob između Sjedinjenih Američkih Država i Irana ušao je u izuzetno osetljivu fazu, a niz događaja ukazuje na to da je rizik od otvorenog rata značajno porastao.

Prema informacijama izvora na koje se poziva Axios, eventualni sukob mogao bi da potraje nedeljama i više bi ličio na opšti rat nego na ograničene udare kakvi su viđeni prošlog leta.

Ova procurela saznanja, uz ubrzano američko vojno jačanje u regionu, odbijanje Teherana da prihvati „crvene linije“ predsednika Donalda Trampa tokom pregovora, satelitske snimke koji pokazuju utvrđivanje ključnih iranskih objekata, rastuće unutrašnje tenzije i dramatične poteze u Ormuskom moreuzu, ukazuju da se situacija približava kritičnoj tački, piše Newsweek.

 
1. Tramp šalje demonstraciju sile na Bliski istok

Obim i tempo raspoređivanja američkih snaga predstavljaju jedan od najočiglednijih signala eskalacije. Tramp je naredio slanje nosača aviona USS Gerald R. Ford, najvećeg na svetu, u region Bliskog istoka, gde se pridružio nosaču USS Abraham Lincoln i razaračima opremljenim navođenim raketama.

Osim toga, SAD su rasporedile dodatne borbene avione i pomorske jedinice, a američka vojska je nedavno oborila iranski dron koji se približio nosaču Lincoln.

Ovakvi potezi prevazilaze standardne mere odvraćanja i ukazuju na pripremu kompletne infrastrukture potrebne za dugotrajne vazdušne i pomorske operacije, što bi bilo ključno za širu vojnu kampanju protiv iranskih nuklearnih i raketnih kapaciteta.

 
2. Planirana „masivna, višenedeljna kampanja“

Prema anonimnim izvorima, razmatra se mogućnost „masivne, višenedeljne kampanje“, a ne samo ograničenih udara poput ranijih operacija.

Takva formulacija ukazuje na pripremu američke javnosti za potencijalno dugotrajan sukob, ali istovremeno šalje snažnu poruku Teheranu o ozbiljnosti namera Vašingtona.

Ovaj pristup, međutim, nosi i dodatni rizik od dalje eskalacije i širenja konflikta.

 
3. Pregovori zapeli na „crvenim linijama“

Diplomatski napori i dalje ne donose konkretan napredak. Indirektni pregovori vođeni u Ženevi, uz posredovanje Omana, doneli su ograničene rezultate.

Potpredsednik SAD Džej Di Vens izjavio je da su razgovori „u nekim segmentima bili konstruktivni“, ali je naglasio da postoje jasne „crvene linije“ koje Iran odbija da prihvati.

Glavna neslaganja odnose se na iranski nuklearni program i razvoj balističkih raketa. Teheran insistira na svom pravu da obogaćuje uranijum i odbija da odustane od postojećih zaliha visoko obogaćenog materijala.

 
4. Iran utvrđuje ključne objekte

Satelitski snimci koje je objavio Rojters pokazuju da Iran ubrzano obnavlja i dodatno štiti ključne vojne i nuklearne objekte.

Analitičari su primetili nove zaštitne strukture i krovove iznad oštećenih objekata u nuklearnim kompleksima poput Natanz i Isfahan, što može ukazivati na pokušaje prikrivanja aktivnosti i procene ranijih oštećenja.

Takođe su ojačani ulazi u podzemne tunele, dok su raketne baze obnovljene, što dodatno potvrđuje pripreme za mogući sukob.

 
5. Unutrašnja kriza potresa iransko rukovodstvo

Iranske vlasti suočavaju se sa ozbiljnim unutrašnjim izazovima. Dugogodišnje sankcije, slabljenje valute, visoka inflacija i talasi protesta značajno su uzdrmali poverenje javnosti.

Pad životnog standarda i rast nezadovoljstva doveli su do učestalih demonstracija, na koje su vlasti reagovale oštrim merama.

Vrhovni vođa Ali Hamenei upozorio je da Iran ima sposobnost da nanese ozbiljne gubitke čak i najmoćnijim vojskama, dok je ministar spoljnih poslova Abas Arakči istovremeno naglasio da još postoji prostor za diplomatsko rešenje.

Ovakve kontradiktorne poruke ukazuju na pokušaj balansiranja između demonstracije snage i izbegavanja otvorenog rata.

 6. Ormuski moreuz zatvoren prvi put posle decenija

Iran je privremeno zatvorio Ormuski moreuz tokom vojnih vežbi sa bojevim gađanjem, što je prvi takav potez od 1980-ih godina.

Ovim prolazom transportuje se oko petine svetske nafte, što ovaj potez čini izuzetno značajnim za globalnu ekonomiju. Iranske snage su tokom vežbi ispaljivale rakete i ograničile pomorski saobraćaj, pozivajući se na bezbednosne razloge.

Iako je zatvaranje bilo kratkotrajno, poslalo je snažnu poruku o potencijalnim globalnim posledicama eventualnog rata.

Ovaj potez dogodio se u trenutku dok su trajali pregovori, što je dodatno povećalo zabrinutost međunarodne zajednice. Zalivske države upozorile su da bi svaki napad mogao izazvati širi regionalni sukob, naročito nakon prošlogodišnjeg konflikta između Izraela i Irana.

Trenutak visokog rizika

Svi ovi faktori ukazuju na izuzetno opasan trenutak. Američke snage se intenzivno raspoređuju, dok su pregovori i dalje blokirani na ključnim pitanjima.

Tržišta predviđanja takođe ukazuju na rastuću verovatnoću vojnog sukoba. Na platformi Polymarket procenjuje se da postoji oko 71 odsto šanse za američki ili izraelski napad do kraja juna.

Istovremeno, prema procenama platforme Kalshi, verovatnoća postizanja nuklearnog sporazuma pre avgusta iznosi svega 30 odsto i nastavlja da opada.

Iako rat nije neizbežan i diplomatski kanali su i dalje otvoreni, signali koji ukazuju na mogućnost velikog sukoba danas su izraženiji nego u bilo kom trenutku poslednjih godina.