Virdžinija Đufre, jedno od najpoznatijih lica borbe protiv Džefrija Epstajna, tragično je okončala život u Australiji izvršivši samoubistvo. Njene optužbe o seksualnom zlostavljanju i povezanost sa tada princom Endruom izazvale su globalni skandal koji je zauvek promenio britansku kraljevsku porodicu.

 Evo ko je bila Virdžinija Đufre čija priča je postala simbol borbe protiv trgovine ljudima.

Priča Virdžinije Đufre osvetlila je mračne tajne trgovine ljudima i zloupotrebe moći u visokim društvenim krugovima. Njene optužbe protiv Epstajna i princa Endrua dovele su do povlačenja kraljičinog sina sa javne scene i pokrenule globalnu debatu o pravdi za žrtve seksualnog zlostavljanja.

Endru, mlađi brat kralja Čarlsa, izgubio je oktobru prošle titulu princa i napustio dom u Vindzoru, saopštili su iz Bakingemske palate, a danas na svoj 66. rođenda je uhapšen, zbog sumnje na zloupotrebu javne funkcije.

Virdžinija Đufre, rođena 1983. u Kaliforniji, odrasla je u, kako je opisala, disfunkcionalnoj porodici. U knjizi i intervjuima tvrdi da je još kao dete bila seksualno zlostavljana, da je kao tinejdžerka bežala od kuće i završavala u okruženjima u kojima su je odrasli iskorištavali. Kao tinejdžerka, radila je na imanju Donalda Trampa Mar-a-Lago, gde ju je Gislejn Maksvel regrutovala za Epstajna.

Sadistička zlostavljanja

Virdžinija je tvrdila da je Maksvelova postepeno uvodila u mrežu seksualnog zlostavljanja, gde je bila prisiljena na odnose s Epstajnom i drugim moćnim muškarcima. Sve je bilo pod maskom masaža i "usluga", rekla je i da je od Epstajna zavisila za smeštaj i novac. Opisala je i sadistička zlostavljanja, uključujući gušenja i premlaćivanja, tvrdeći da je ponekad ostajala krvava.

Prema njenom iskazu, Epstajn je vodio mrežu u kojoj su devojke regrutovale druge, a neke su, kako tvrdi, bile "pozajmljivane" moćnim muškarcima u Njujorku, na privatnom ostrvu i u drugim rezidencijama. Ona je u memoaru napisala da se bojala "da bi mogla umreti kao seksualna robinja" u Epstajnovoj orbiti.

Fotografija ključni dokaz

Virdžinija je izjavila da ju je Maksvelova 2001. godine odvela u londonski klub s princom Endruom, nakon čega je bila prisiljena na seksualni odnos u Maksvelinom stanu. Tvrdila je da su se slični incidenti dogodili i u Njujorku i na Epstajnovom privatnom ostrvu. Fotografija princa Endrua s rukom oko njenog struka postala je ključni dokaz, iako je on osporavao njenu autentičnost.
U intervjuu za BBC 2019. godine, princ Endru je negirao sve optužbe, tvrdeći da se ne seća susreta s Virdžinijom i da je te večeri bio sa ćerkom u piceriji. Takođe je osporio njene tvrdnje o njegovom znojenju, navodeći da je patio od medicinskog stanja. Ipak, reputacija princa bila je ozbiljno narušena, a Bakingemska palata ga je 2022. godine lišila kraljevskih dužnosti.

Smrt izazavala talas teorija zavere

Đufreova se preselila u Australiju, osnovala porodicu i organizaciju za podršku žrtvama trgovine ljudima. Njena smrt u aprilu 2025. godine, koju je policija okarakterisala kao samoubistvo, izazvala je talas teorija zavere. Memoari „Nobody’s Girl“, objavljeni posthumno, dodatno su osvetlili njenu priču i borbu.

Viirdžinija je ostala simbol borbe protiv seksualnog zlostavljanja i trgovine ljudima. Njena priča, iako tragična, pokrenula je istragu hapšenje, a je osuđen 2008. godine na Floridi zbog navođenja dece na prostituciju, a izvršio je samoubistvo u ćeliji u avgustu 2019. godine.