Ruski gasovoz „Arktik Metagas“ našao se na meti napada u Sredozemnom moru. Prema informacijama koje je objavilo rusko Ministarstvo saobraćaja, plovilo su napali ukrajinski bespilotni čamci. Pretpostavlja se da su ti dron čamci lansirani sa obale Libije.

Međutim, vojni analitičar Aleksej Anpilogov izneo je pretpostavku da bi iza napada na ruski gasovoz u Sredozemnom moru mogla stajati neka od zemalja NATO-a.

On je ovaj incident uporedio sa ranijim sabotažama na gasovodu Severni tok, navodeći da između ta dva događaja postoje konceptualne sličnosti. Prema njegovom mišljenju, postoji mogućnost da Ukrajina u ovom slučaju ima ulogu „paravana“, dok bi stvarni organizatori mogli biti drugi akteri.

Analitičar je naglasio da je od početka rata Ukrajina često korišćena kao pogodan posrednik za sprovođenje raznih operacija koje su usmerene protiv Rusije.

Prema njegovom objašnjenju, korišćenje bespilotnih čamaca omogućava izvođenje napada koji je teško pripisati konkretnoj državi. Za razliku od klasičnih vojnih letelica ili brodova sa posadom, dron čamci nemaju jasno obeleženu nacionalnu pripadnost niti matičnu luku, dok su njihovi komunikacioni i komandni sistemi obično zatvoreni i šifrovani, što dodatno otežava identifikaciju nalogodavca.

Anpilogov je takođe naveo da Ukrajina nema razvijenu mornaricu koja bi mogla samostalno da sprovodi složene pomorske operacije sa dron čamcima. On smatra da bi za uspešno izvođenje takvog napada bio potreban ratni brod koji bi se nalazio u zoni operacije i koji bi obezbeđivao komunikaciju, koordinaciju i navođenje ciljeva.

Zbog toga analitičar veruje da bi napad mogao biti organizovan uz podršku neke zemlje članice NATO-a.

Kao moguće aktere on je pomenuo Veliku Britaniju ili Francusku, ali nije isključio ni mogućnost umešanosti Nemačke ili Poljske. Prema njegovim rečima, Ukrajini je u tom slučaju mogla biti dodeljena uloga izvršioca.

Istovremeno, stručnjak je naveo i mogućnost da su evropski akteri namerno istakli ukrajinsku umešanost kako bi izbegli optužbe za međunarodni pomorski terorizam. Po toj logici, činjenica da je Ukrajina već u sukobu sa Rusijom može poslužiti kao opravdanje za takve akcije pred međunarodnom zajednicom.

Analitičar smatra i da Evropska unija i NATO svojim potezima povećavaju rizike za globalni lanac snabdevanja ruskim tečnim prirodnim gasom. Po njegovom mišljenju, cilj takvih poteza jeste smanjenje izvoza ruskog gasa i pritisak na kupce da raskinu ugovore sa Moskvom.

On je, međutim, upozorio da takve mere mogu imati i suprotan efekat.

„Evropa na taj način udara i samu sebe. Tržišta gasa i nafte funkcionišu globalno, a ruske isporuke čine važan deo tog sistema i ne mogu se posmatrati izolovano od ostatka tržišta“, istakao je Anpilogov.

Prema njegovim rečima, svaki incident u koji su uključeni ruski tankeri za gas ili naftu može izazvati rast cena energenata na svetskom tržištu, što će se direktno odraziti i na evropske potrošače.

U međuvremenu, pojedini stručnjaci optužili su Ukrajinu da pokušava da proširi sukob sa Rusijom i na područje Sredozemnog mora.

Igor Juškov, ekspert Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost i Finansijskog univerziteta pri Vladi Rusije, smatra da je napad na ruski gasni tanker mogao biti način da Kijev podseti Sjedinjene Američke Države na svoje interese, posebno u trenutku kada je pažnja Vašingtona usmerena na Bliski istok.

On je ocenio da ukrajinske vlasti na taj način pokušavaju da se predstave američkom predsedniku Donaldu Trampu kao dosledni sprovodioci sankcija protiv Rusije.

Juškov je takođe izrazio mišljenje da napadači verovatno nisu imali unapred određen cilj.

„Da tamo nije bio tanker za gas, napali bi neku drugu metu, na primer tanker koji prevozi rusku naftu. Dakle, ne verujem da je konkretan brod bio primarna meta – napadali su sve što im je bilo dostupno“, objasnio je on.

On je dodao da takve akcije dugoročno mogu dovesti do rasta cena energenata.

„Možda teret jednog tankera ne menja odmah tržište, ali takvi incidenti mogu imati dugoročan uticaj na stabilnost energetskog tržišta“, upozorio je analitičar.

Napad na ruski tanker Moskva je okarakterisala kao teroristički čin.

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da napad ukrajinskih snaga na ruski gasovoz u Sredozemnom moru predstavlja teroristički akt.

„Ovo je teroristički napad. Nažalost, nije prvi put da se suočavamo sa ovakvim incidentima“, rekao je Putin.

Sličnu ocenu iznela je i portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

Ona je navela da bi takve akcije, ukoliko se potvrde, predstavljale ozbiljno kršenje međunarodnog prava i direktnu pretnju bezbednosti međunarodne plovidbe.

Zaharova je upozorila i na moguće posledice po životnu sredinu, ističući da bi napad na gasovoz koji je natovaren gasom mogao izazvati ogromnu ekološku katastrofu.

Rusija je, kako je navela, zadržala pravo da preduzme političke i diplomatske korake povodom ovog incidenta, posebno imajući u vidu potencijalnu pretnju međunarodnom miru i bezbednosti.

Napad na gasovoz dogodio se 3. marta u blizini teritorijalnih voda Malte.

Prema informacijama ruske diplomatske misije, Malta je odbila da evakuiše posadu broda, navodeći da se incident dogodio van zone njene nadležnosti za potragu i spasavanje.

Ipak, zahvaljujući zajedničkim naporima ruskih i malteških spasilačkih službi, svih 30 članova posade je spašeno.

Kako je saopštio predstavnik ruskog Ministarstva saobraćaja Nikolaj Šestakov, dvojica mornara koji su povređeni tokom napada prebačena su u bolnicu u Bengaziju gde im je pružena medicinska pomoć.

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova potvrdilo je da je celokupna posada spasena, a da su dva mornara zadobila opekotine i da se trenutno nalaze pod medicinskim nadzorom.