Rat SAD i Izraela sa jedne strane i Irana sa druge, počeo je prošle nedelje. Na društvenim mrežama ponovo su postali aktuelni rezultati istraživanja iz 2020. godine, koji su pokazali da većina američkih birača nije mogla da pronađe Iran na mapi, dok je skoro polovina podržavala  američki vazdušni napad u kojem je ubijen iranski general Kasem Sulejmani.

Prema anketi koju su sproveli sajt Politiko i istraživačka kompanija Morning Consult pre šest godina, samo 23 odsto birača uspelo je tačno da identifikuje Iran na neoznačenoj mapi sveta.

Dvadeset osam odsto ispitanika prepoznalo je Islamsku Republiku na mapi regiona Bliskog istoka, koja je obuhvatala veliki deo Evrope, Severne Afrike i Centralne Azije.

Istraživanje je sprovedeno u danima nakon ubistva Sulejmanija, ali pre iranskih uzvratnih vazdušnih napada i slučajnog obaranja ukrajinskog putničkog aviona u blizini Teherana, preneli su tada mediji.

Obrazovaniji i imućniji birači pokazali su bolje rezultate u anketi: ispitanici sa fakultetskim obrazovanjem identifikovali su Iran u 38% slučajeva, dok su ljudi sa prihodima većim od 100.000 dolara uspeli da ga pronađu u 39% slučajeva na mapi Bliskog istoka.

Muškarci su bili približno dvostruko skloniji od žena da tačno identifikuju Iran na toj mapi - 38% naspram 20%.

Različite starosne grupe i političke stranke imale su rezultate koji su se razlikovali za samo nekoliko procentnih poena: nezavisni birači pronašli su Iran u 31% slučajeva, demokrate u 27%, a republikanci u 28%.

Četrdeset devet odsto ispitanika reklo je da su „mnogo“ čuli o Sulejmanijevoj smrti.

Relativna većina, 47%, izjavila je tada da podržava vazdušni napad na Sulejmanija, dok je 40% bilo protiv, pri čemu je većina demokrata bila za napad, a većina republikanaca protiv.

Šezdeset devet procenata ispitanika smatralo je da je rat sa Iranom postao verovatniji nakon napada, a polovina je rekla da su Sjedinjene Države sada manje bezbedne.

Podrška napadu nije bila povezana sa sposobnošću ispitanika da pronađu Iran na mapi.

Istraživači su anketirali 1.995 registrovanih birača, a procenjena statistička greška iznosila je dva procentna poena.

Kako se može videti na mapi sa odgovorima, mnogi učesnici ankete su Iran postavljali na potpuno nelogične lokacije poput Srbije, Australije, Afrike...

Ovi nalazi ukazuju na to da se informacije iz medija često konzumiraju bez osnovnog prostornog konteksta, čak i kada su u pitanju države koje su svakodnevno prisutne u vestima.