Baltičke države trenutno ubrzano grade ogroman sistem utvrđenja duž granica sa Rusijom i Belorusijom, koji mnogi već nazivaju pravom zonom isključenja, odnosno „zonom smrti“. Reč je o kompleksnom vojnom projektu koji bi trebalo da obuhvati široku mrežu bunkera, protivtenkovskih prepreka, minskih polja i visokotehnoloških sistema za nadzor. Ovaj plan poznat je pod nazivom „Baltička linija odbrane“, a cilj mu je da ojača istočni bok NATO-a.

General NATO-a Tomas Lovin izjavio je da Alijansa želi da do kraja 2027. godine pretvori pograničnu zonu sa Rusijom i Belorusijom u visoko tehnološki obezbeđen prostor sa brojnim preprekama i sistemima za nadzor.

Plan je da se duž granice rasporede skladišta oružja, municije i robotski sistemi, kao i veliki broj senzora koji će pratiti svako kretanje u tom području. Ovaj koncept zvanično se naziva „Istočna linija odvraćanja“.

Bunkeri, mine i protivtenkovske prepreke

„Baltičku liniju odbrane“ zajednički grade Estonija, Letonija i Litvanija duž granica sa Rusijom i Belorusijom. Plan uključuje stvaranje takozvane zone kontramobilnosti, što znači da će pojedini putevi biti iskopani ili uklonjeni, mostovi demontirani, a prostor dodatno obezbeđen protivtenkovskim preprekama i minskim poljima.

Planirano je i postavljanje čak 600 bunkera, koji će biti raspoređeni na ključnim tačkama za koje vojska procenjuje da bi potencijalni napadač mogao pokušati da zauzme.

Bunkeri će biti opremljeni prostorijama za spavanje, grejanjem i električnom energijom kako bi vojnici mogli da borave u njima duže vreme.

Major Taavi Mur, načelnik štaba inženjerijskog bataljona estonskih odbrambenih snaga, objasnio je da će bunkeri biti modularni.

„Slični objekti koriste se, na primer, u Izraelu. Standardni bunker namenjen je jednom odeljenju vojnika. Po potrebi mogu se povezivati ili proširivati, a moguće je dodati i dodatne module kako bi se napravio komandni centar ili skladište“, naveo je Mur.

Testiranje bunkera počelo još 2024.

Estonija je još 2024. godine počela testiranje različitih modela bunkera kako bi se izabrao konačan dizajn.

Kao osnovni materijal izabran je beton, a konstrukcije su tokom testiranja izlagane direktnoj artiljerijskoj vatri.

Estonske odbrambene snage navode da su bunkeri prvenstveno projektovani da zaštite vojnike od direktnih pogodaka artiljerijskih granata kalibra 152 milimetra, koje su standardno naoružanje ruske vojske.

Ainar Afanasjev, šef inženjerskog odeljenja u štabu estonske divizije, rekao je da su prilikom projektovanja bunkera uzeta u obzir iskustva sa ratišta u Ukrajini.

„Koristimo mreže protiv dronova i posebnu opremu kako bismo sprečili da bespilotne letelice direktno uđu u bunker“, objasnio je Afanasjev.

Protivtenkovski rovovi i uništavanje mostova

Prema njegovim rečima, lanac odbrambenih utvrđenja neće se sastojati samo od bunkera. U planu su i protivtenkovski rovovi, vatreni položaji i druge vojne prepreke.

Neki od tih elemenata biće postavljeni tek u slučaju neposredne opasnosti od sukoba.

„U slučaju krize biće postavljene mine i eksplozivne naprave, a predviđene su i mere za rušenje mostova i cevovoda“, naveo je Afanasjev.

Estonski državni centar za investicije u odbranu zajedno sa Ministarstvom odbrane Letonije već je raspisao tender za nabavku betonskih bunkera.

Elementi za prvih 28 bunkera već su dopremljeni u Estoniju, a devet ih je postavljeno na jugoistoku zemlje.

Istovremeno se nastavljaju radovi na kopanju protivtenkovskih rovova, čija ukupna dužina treba da dostigne 40 kilometara.

Ograde i dronovi na granici

Projekat „Baltičke linije odbrane“ uključuje i postavljanje metalnih ograda i bodljikave žice duž granice.

Predsednik Letonije Edgars Rinkevičs nedavno je obišao radove na granici, gde su bezbednosne snage predstavile novu metalnu barijeru koja razdvaja baltičke države od Rusije.

Rinkevičs je podržao projekat, ali je istakao da je potrebno učiniti još više.

„Do kraja godine moramo završiti uvođenje tehnoloških sistema za nadzor duž cele granice. Takođe je potrebno proširiti radarske i protivvazdušne sisteme“, rekao je on.

Oduzimanje zemljišta u pograničnim zonama

U Letoniji su vlasti već počele eksproprijaciju zemljišta u pograničnim oblastima koje vojska planira da pretvori u takozvanu zonu kontramobilnosti.

Ovi planovi obuhvatiće oko 2.000 hektara zemlje u regionima Vidzeme i Latgale, odnosno u šest pograničnih opština.

Ukupno 1.500 vlasnika zemljišta moraće da se odrekne svojih parcela.

U postupku eksproprijacije nalazi se 377 parcela ukupne površine 349 hektara, od kojih je čak 77 odsto u privatnom vlasništvu.

Ministarstvo odbrane obećalo je da će zemljište biti otkupljeno po tržišnoj ceni.

Međutim, nakon objave planova o oduzimanju zemljišta u zoni od 30 kilometara uz granicu sa Rusijom, cene nekretnina u tim oblastima naglo su pale.

„Zid protiv dronova“

Jedan od elemenata projekta biće i takozvani zid protiv dronova.

Politikolog Andrej Starikov smatra da je ideja da se ruski i beloruski dronovi obaraju bespilotnim letelicama proizvedenim u baltičkim državama.

Prema njegovim rečima, u Letoniji se proizvodnjom dronova bavi oko dvadeset kompanija.

Te firme razvijaju bespilotne letelice namenjene izviđanju, nadzoru teritorije i korekciji artiljerijske vatre.

U regionu Selija već je počela izgradnja velikog vojnog poligona gde će se testirati borbeni dronovi i razvijati nove tehnologije.

Litvanija planira trostepenu liniju odbrane

Litvanija takođe planira izgradnju trostepene odbrambene linije koja će obuhvatiti protivtenkovske prepreke, minska polja i utvrđene položaje.

Ministarstvo odbrane te zemlje saopštilo je da Litvanija prelazi sa pojedinačnih inženjerskih mera na izgradnju jedinstvene linije duboko raspoređene odbrane.

Ukupna dubina ove linije iznosiće 50 kilometara.

Prva zona biće široka pet kilometara i nalaziće se neposredno uz granicu. U njoj će biti protivtenkovski rovovi, takozvani „zmajevi zubi“, minska polja i rovovi za vojnike.

Druga zona, duboka 15 kilometara, uključivaće skladišta vojne opreme, mostove pripremljene za rušenje i blokade potencijalnih prelaza.

Treća zona, široka 30 kilometara, podrazumeva uklanjanje šuma i dodatne protivtenkovske prepreke.

Strah da će region postati prazna zona

Prema kritikama pojedinih analitičara, kombinacija minskih polja, prepreka i raseljavanja stanovništva pretvara pogranična područja u militarizovanu zonu.

U takvom prostoru, okruženom barijerama i bez poljoprivrede ili šuma, ostale bi samo vojne jedinice i bunkeri.

Istovremeno, pojedini stručnjaci u baltičkim državama sve češće izražavaju sumnju da bi Sjedinjene Američke Države u slučaju velikog sukoba pružile punu vojnu podršku Evropi.

Prema dokumentu Pentagona koji je objavio Vašington post, u slučaju konflikta sa Kinom prioritet Vašingtona mogao bi se preusmeriti ka Aziji.

Litvanski analitičar Eitvidas Bajrunas smatra da bi bez američke podrške Evropska unija bila posebno ranjiva u oblastima protivvazdušne odbrane, obaveštajnog rada i logistike.

On upozorava da Evropa mora da se pripremi za scenario u kojem bi američko vođstvo bilo odsutno ili značajno odloženo.

Stanovnici granice sve nezadovoljniji

Politikolog Andrej Starikov podseća da vlasti baltičkih država često objašnjavaju stanovništvu da se rat u Ukrajini vodi „za njihovu slobodu“.

Na taj način, kaže on, opravdavaju ogromne troškove za izgradnju odbrambenih sistema i eksproprijaciju privatne imovine.

U stvarnosti, tvrdi Starikov, takve mere najviše pogađaju upravo stanovnike pograničnih oblasti.

On navodi da većina ljudi u tim regionima govori ruski i da ima rodbinu ili poslovne veze sa Rusijom i Belorusijom.

Ukidanje pojednostavljenih procedura prelaska granice 2022. godine dodatno je otežalo život lokalnom stanovništvu.

„Ljudi sada moraju da čekaju na granici danima, a mnogi imaju porodicu ili prijatelje sa druge strane“, rekao je Starikov.

Stanovnici pograničnih oblasti tvrde da se država postepeno povlači iz njihovih regiona i da su jedini vidljivi znakovi njenog prisustva vojska i vojna oprema.

Prema mišljenju kritičara projekta, baltičke države ovim merama zapravo nanose štetu sopstvenim pograničnim teritorijama više nego Rusiji i Belorusiji.