Pre samo dva dana pisali smo o gotovo neverovatnom nizu događaja u kojima je general Ismail Kani, nekadašnji komandant elitnih Kuds snaga Iranske revolucionarne garde, uspevao da napusti ključne objekte svega nekoliko minuta pre nego što bi oni bili uništeni u preciznim vazdušnim napadima.

Zbog tog neobičnog niza „spasenja u poslednjem trenutku“, dobio je nadimak „neuništivi“.

Međutim, najnovije informacije koje stižu iz Irana potpuno menjaju sliku o ovom generalu.

Prema navodima Nacionalnih vesti, Ismail Kani je pogubljen nakon što je optužen da je sarađivao sa izraelskom obaveštajnom službom Mosad. Iranski izvori navode da je general priveden 4. marta, a optužba protiv njega odnosila se na izdaju i saradnju sa neprijateljskim obaveštajnim strukturama.

Kako se tvrdi, postupak protiv njega sproveden je izuzetno brzo, jer su ratne okolnosti zahtevale hitno delovanje i donošenje odluke.

Sumnje koje su pratile svaki napad

Tokom iransko-izraelskog sukoba Kani je više puta dolazio u fokus bezbednosnih službi Islamske Republike. Njegova pozicija i kretanje počeli su da izazivaju ozbiljne sumnje naročito nakon atentata na ajatolaha Alija Hamneija, kada su, prema nekim navodima, istražitelji počeli da ispituju moguće veze sa Mosadom.

Iranske bezbednosne strukture su potom, kako se navodi, analizirale niz operacija izraelskih obaveštajnih službi i pokušale da utvrde da li je upravo Kani bio osoba koja je omogućavala curenje informacija.

Jedan od najpoznatijih događaja vezuje se za septembar 2024. godine. Tada je Kani navodno napustio sastanak tajnog saveta libanskog pokreta Hezbolah u Bejrutu svega nekoliko minuta pre nego što je izraelska avijacija izvela snažan vazdušni udar.

Bunker u kojem su se nalazili Hasan Nasralah i više visokih komandanata ubrzo je bio potpuno uništen.

Slična situacija dogodila se i u junu 2025. godine tokom dvanaestodnevnog rata između Irana i Izraela. Kani je tada napustio sedište Iranske revolucionarne garde neposredno pre napada u kojem je poginulo više visokih oficira.

Najdramatičniji događaj dogodio se prvog dana aktuelnog sukoba između Irana, Sjedinjenih Američkih Država i Izraela. Tada je Kani napustio rezidenciju ajatolaha Hamneija svega nekoliko minuta pre nego što su izraelski avioni izveli vazdušni napad. I taj objekat ubrzo je bio uništen.

Ono što je ranije delovalo kao niz neverovatnih slučajnosti sada se u Teheranu tumači kao obrazac koji je izazvao ozbiljne sumnje u lojalnost generala.

Pritvor, optužba i egzekucija

Dana 4. marta oficiri Iranske revolucionarne garde priveli su Ismaila Kanija pod optužbom da je sarađivao sa Mosadom. Istraga i suđenje, prema dostupnim informacijama, nisu trajali dugo.

Pojedini izvori navode da nije došlo do klasične egzekucije. Prema tim tvrdnjama, Kaniju je navodno dozvoljeno da sam izvrši čin, odnosno da sebi oduzme život, što dodatno pojačava dramatičnost čitavog slučaja.

Zvanične iranske institucije još nisu objavile detalje celog procesa, ali poruka vlasti je jasna – u ratnim okolnostima optužba za saradnju sa neprijateljskom obaveštajnom službom smatra se najtežim oblikom izdaje.

Od simbola otpornosti do simbola izdaje

General koji je do juče u javnosti bio predstavljan kao čovek koji iznova izmiče smrti i koji je opstajao uprkos brojnim napadima, sada je prema ovim navodima proglašen ključnim kanalom za curenje poverljivih informacija i navodnim saradnikom Mosada.

Ukoliko se ove tvrdnje potvrde, slučaj Ismaila Kanija mogao bi da postane jedan od najupečatljivijih primera unutrašnjeg obračuna unutar bezbednosnog aparata tokom ratnih sukoba.

Istovremeno, ovaj događaj pokazuje koliko brzo u vremenu rata može doći do dramatičnog preokreta – od čoveka koji je bio simbol otpornosti do osobe koja je označena kao izdajnik države.