Zašto je Dubai, grad koji se godinama predstavlja kao globalni turistički centar i raj za investitore iz celog sveta, iznenada postao meta snažnih iranskih napada dronovima? Odgovor na to pitanje, prema pojedinim analitičarima, ne leži u klasičnoj vojnoj strategiji.

Ugledni analitičar Šanak Anslem Perera, stručnjak za tehnologiju i pitanja globalnog suvereniteta, izneo je teoriju koja je izazvala ogromnu pažnju javnosti. Prema njegovom tumačenju, Iran nije ciljao vojsku niti američke baze – meta je bila sama suština onoga što Dubai predstavlja.

Kako Perera objašnjava u analizi koja je postala viralna na internetu, Dubai zapravo nije vojni cilj. On je, prema njegovim rečima, finansijska ideja i simbol.

Pad mita o „neuništivom gradu“

Dubai je tokom decenija izgradio reputaciju mesta koje se, uprkos turbulentnom regionu Persijskog zaliva, može pretvoriti u globalni centar stabilnosti i bogatstva. Ideja je bila da novac, infrastruktura i monumentalna arhitektura mogu da izoluju grad od regionalnih sukoba i nasilja.

Prema Pererinoj analizi, upravo je ta ideja sada brutalno dovedena u pitanje.

Ostaci projektila pogodili su luksuzni hotel Fairmont na Palm Džumejri. Krhotine dronova izazvale su požar na fasadi čuvenog Burdž el Araba, jedne od najprepoznatljivijih zgrada na svetu koja se nalazi na gotovo svakoj turističkoj razglednici i u prezentacijama investicionih fondova.

Oštećen je i terminal Međunarodnog aerodroma u Dubaiju, koji važi za najprometnije putničko čvorište na svetu.

U isto vreme, luka Džebel Ali – strateški važna i za američke ratne brodove i nosače aviona – našla se pod vatrom. Pogođen je i Međunarodni aerodrom Zajed u Abu Dabiju, a prema izveštajima iza napada su ostali i mrtvi i ranjeni, prenosi „Blesk“.

Ministarstvo odbrane Ujedinjenih Arapskih Emirata saopštilo je da je presretnuto više od 100 balističkih projektila i oko 200 dronova.

To znači da je više od 300 projektila i bespilotnih letelica lansirano ka teritoriji koja se više od četiri decenije svetu predstavlja kao jedna od najsigurnijih zona na Bliskom istoku.

Ratni rizik koji menja sve

U subotu uveče, dok su vatrogasci pokušavali da ugase požar na krovu Burdž el Araba, vazdušni prostor iznad Dubaija gotovo je potpuno utihnuo.

Radarski sistemi pokazivali su gotovo prazan Persijski zaliv. Letovi su obustavljeni, škole su prešle na onlajn nastavu, a hiljade turista i stanovnika pokušavale su da pronađu zaklon spavajući u podzemnim garažama.

Paradoksalno, grad poznat po futurističkim neboderima nema izgrađen sistem skloništa za vazdušne napade.

Međutim, prema mišljenju analitičara, prave posledice tek će se videti u finansijskim izveštajima.

Sektor nekretnina – koji čini gotovo polovinu ukupnog bogatstva regiona Zaliva – sada se našao u potencijalnom dometu iranskih balističkih raketa.

Stanovi i vile u luksuznim četvrtima kao što su Palm Džumejra, Dubai Marina i Dauntaun sada nose rizik koji pre samo dva dana nije postojao.

Osiguravajuće kompanije, koje su nedavno završile procenu rizika za pomorski transport kroz Ormuski moreuz, sada se spremaju da značajno promene cene osiguranja za nekretnine širom regiona Zaliva.

Poruka koja pogađa ekonomiju

Napadi nisu bili ograničeni samo na jednu državu.

Saudijska Arabija, Katar i Bahrein takođe su se našli na meti. U Bahreinu je baza američke Pete flote bila meta napada dronovima, pri čemu je uništen radarski sistem vredan oko 300 miliona dolara.

Iran je ciljao sve države Persijskog zaliva koje na svojoj teritoriji imaju američke vojne snage.

Čak je i Oman, koji je pokušavao da posreduje između sukobljenih strana, na kraju postao meta napada.

Dubai je i danas bio na udaru iranskih raketa i dronova.

Prema analitičarima, poruka iz Teherana nije samo vojna – ona ima duboku ekonomsku dimenziju.

Iran možda ne može vojno da porazi američku Petu flotu, ali može da učini Persijski zaliv rizičnim i nestabilnim mestom za globalni kapital.

A kapital, kako upozoravaju stručnjaci, nema političku lojalnost – on uvek traži sigurnost.

I kada je izgubi, počinje da traži izlaz.