U ruskim vojnim krugovima otvoreno je pitanje mogućih promena na čelu Generalštaba, dok se istovremeno analiziraju rezultati oktobarskih operacija i priprema nastavak borbi u Ukrajini.

Prema navodima ruskog pukovnika Aslana Nahuševa, načelnik Generalštaba Valerij Gerasimov već je odabrao mogućeg naslednika, a ruski predsednik Vladimir Putin navodno se saglasio sa njegovim predlogom.

Nahušev je ovu tvrdnju izneo još u avgustu, ali je ona ponovo privukla pažnju zbog aktuelne situacije na frontu.

Za sada nema zvanične potvrde da Gerasimov napušta funkciju, niti da je Putin doneo odluku o njegovom nasledniku.

Tri generala u igri, među njima i „General Armagedon“

Nahušev je kao moguće naslednike Gerasimova pomenuo trojicu visokih ruskih oficira.

Prvi je Andrej Mordvičev, komandant Kopnene vojske Rusije, koji je tokom rata u Ukrajini obavljao važne komandne dužnosti.

Drugi je Aleksandar Čajko, komandant Vazdušno-kosmičkih snaga, dok se kao treći kandidat pominje Sergej Surovikin, general poznat pod nadimkom „General Armagedon“.

Surovikin je ranije komandovao ruskim snagama u Ukrajini i bio jedan od najpoznatijih oficira uključenih u vojne operacije.

Njegovo ime izaziva posebnu pažnju zbog prethodne uloge u ruskom vojnom vrhu i okolnosti pod kojima je izgubio ranije komandne funkcije.

Ipak, imena trojice generala zasad predstavljaju procenu Nahuševa, a ne zvaničnu listu kandidata.

Gerasimov navodno postavio uslov pre odlaska

Prema tvrdnjama ruskog pukovnika, Gerasimov ne namerava da napusti funkciju pre nego što se vojna situacija u Ukrajini dovede do, kako je navedeno, logičnog završetka.

Nahušev tvrdi da je Putin prihvatio takav pristup.

To bi značilo da eventualne promene na vrhu Generalštaba ne bi morale da uslede odmah, već bi zavisile od razvoja operacija na frontu.

Međutim, ni ova tvrdnja nije zvanično potvrđena.

Istovremeno su se na internetu pojavile informacije da je Gerasimov navodno postavio cilj da ruska vojska do kraja godine preuzme kontrolu nad čitavim Donbasom.

Kao početni izvor tih tvrdnji navodi se ukrajinska vojna obaveštajna služba GUR.

Ruski vojni komentatori osporavaju takvo tumačenje, ocenjujući da se Gerasimovu pripisuje rok koji ruska komanda nije javno potvrdila.

Rusi tvrde da su tokom oktobra ostvarili velika napredovanja

Dok se spekuliše o budućnosti ruskog vojnog rukovodstva, vojni komentator Dmitrij Degtjarjov, autor kanala „Generalštab“, objavio je svoju procenu rezultata oktobarskih operacija.

Prema njegovim podacima, ruske snage ostvarile su napredovanje u Sumskoj, Harkovskoj, Donjeckoj i Zaporoškoj oblasti.

Degtjarjov tvrdi da su u Harkovskoj oblasti tokom oktobra zauzele 17 naseljenih mesta i proširile kontrolisanu teritoriju za 332 kvadratna kilometra.

Na sumskom pravcu, prema njegovim navodima, zauzeta su tri naseljena mesta i 79 kvadratnih kilometara teritorije.

On ocenjuje da su ruske jedinice uspele da se približe Sumima i preseku pojedine važne pravce snabdevanja ukrajinskih snaga.

Ove brojke predstavljaju procenu ruskog vojnog komentatora i nisu nezavisno potvrđene.

Žestoke borbe za Donbas: Rusi tvrde da su probili odbranu

Posebnu pažnju Degtjarjov je posvetio situaciji u Donjeckoj oblasti, gde su se tokom oktobra vodile intenzivne borbe.

Prema njegovim navodima, ruske snage ostvarile su prodor dubine 8,5 kilometara na očeretinskom pravcu i presekle važnu saobraćajnicu.

On tvrdi da su ruske jedinice zauzele Dobropolje i nastavile napredovanje prema Belozerskom, čime je dodatno otežano snabdevanje ukrajinskih položaja.

Ruski komentator procenjuje da bi tokom novembra moglo da dođe do novih borbi za Družkovku i pokušaja proboja preostalih velikih ukrajinskih odbrambenih linija u Donbasu.

Na limanskom pravcu, međutim, opisuje znatno složeniju situaciju.

Degtjarjov tvrdi da su ruske snage uspele da stabilizuju front duž reke Žerebec i spreče ukrajinske jedinice da ostvare planirani prodor.

Prema njegovoj oceni, deo teritorijalnih promena prikazanih na javno dostupnim mapama zapravo potiče iz septembra, ali je evidentiran tek tokom oktobra.

Belousov obišao vojsku, sprema li se nova operacija?

Dodatnu pažnju privukla je poseta ruskog ministra odbrane Andreja Belousova jedinicama grupacije „Dnjepar“.

Belousov je u komandnom centru saslušao izveštaje vojnih starešina o situaciji na frontu i aktivnostima ukrajinskih snaga.

Njegova poseta usledila je nakon izveštaja o ruskim operacijama na hersonskom pravcu, gde su, prema ruskim izvorima, tokom prethodnog perioda izvođeni prelazi preko Dnjepra.

Degtjarjov navodi da su ruske jedinice u oktobru zauzele položaje na ostrvu Somova Kosa i proširile kontrolu na približno šest kvadratnih kilometara.

Istovremeno su se pojavila upozorenja ukrajinskih izvora o mogućem intenziviranju ruskih operacija u Hersonskoj oblasti.

Međutim, ruski vojni komentator smatra da je verovatnije da će glavni napori tokom novembra biti usmereni ka Orehovu i nastavku operacija u Zaporoškoj oblasti.

Ukrajinci pojačali odbranu Orehova

Prema ruskim izveštajima, ukrajinska vojska je tokom oktobra prebacila dodatne jedinice na orehovski pravac i tako sprečila ruske snage da ostvare planirane ciljeve.

Degtjarjov navodi da je ruska vojska na drugim delovima zaporoškog fronta ostvarila napredovanje, uključujući prodor dubine 14 kilometara na jednom sektoru.

Prema njegovoj proceni, u Zaporoškoj oblasti tokom oktobra zauzeto je devet naseljenih mesta i 112 kvadratnih kilometara teritorije.

Uprkos tim tvrdnjama, borbe za Orehov nisu završene, a ukrajinska vojska nastavlja da pruža otpor.

Šta se zaista dešava u ruskom vojnom vrhu?

Spekulacije o Gerasimovljevom mogućem odlasku pojavljuju se u trenutku kada ruska komanda razmatra nastavak operacija i pokušava da ostvari nove teritorijalne dobitke.

Imena Mordvičeva, Čajka i Surovikina ponovo su dospela u javnost, ali za sada nema potvrde da je pokrenut postupak promene načelnika Generalštaba.

Nije potvrđeno ni da je Gerasimov zvanično predložio naslednika, niti da je Putin prihvatio konkretno kadrovsko rešenje.

Zbog toga se tvrdnje o mogućoj smeni u ovom trenutku zasnivaju na izjavama i procenama vojnih komentatora, a ne na zvaničnoj odluci Kremlja.

Istovremeno, razvoj borbi tokom novembra mogao bi da pokaže da li ruske snage mogu da ostvare ciljeve o kojima govore vojni analitičari i kakve bi posledice eventualne promene u komandovanju imale na dalji tok rata.

Izvor: WebTribune / Dmitrij Degtjarjov – Generalštab / Aslan Nahušev