SAD i Izrael razmatrali su slanje specijalnih snaga u Iran kako bi osigurali zalihe visoko obogaćenog uranijuma u ​​kasnijim fazama sukoba, izveštava Aksios, ovog puta pozivajući se na četiri izvora upoznata sa tim raspravama.

Sprečavanje Irana da ikada proizvede nuklearno oružje jedan je od proglašenih ratnih ciljeva američkog predsednika Donalda Trampa, a dobijanje 450 kilograma obogaćenog 60% uranijuma iu Irana  - koji se može pretvoriti u oružje u roku od nekoliko nedelja - jedan je od ključnih načina za postizanje tog cilja.

Ali svaka operacija zaplene materijala verovatno bi zahtevala američke ili izraelske snage na iranskom tlu, snalaženje u jako utvrđenim podzemnim objektima usred rata.

Trenutno nije jasno, kako se navodi u članku, da li će misija biti američka, izraelska ili zajednička i verovatno će biti preduzeta tek nakon što se obe zemlje uvere da iranska vojska više ne može predstavljati ozbiljnu pretnju uključenim snagama.

Državni sekretar Marko Rubio je u utorak na kongresnom brifingu upitan da li će iranski obogaćeni uranijum biti obezbeđen. „Ljudi će morati da ga donesu“, rekao je Rubio, ne precizirajući ko bi ga doneo.

Dve opcije

Jedan izraelski zvaničnik odbrane rekao je da Tramp i njegov tim ozbiljno razmatraju slanje specijalnih snaga u Iran za specijalne misije, a jedan američki zvaničnik je otkrio da je administracija razmatrala dve opcije - potpuno uklanjanje materijala iz Irana ili dovođenje nuklearnih stručnjaka da ga razrede na licu mesta. Misija bi verovatno uključivala, pored naučnika, i specijalne operatere, moguće iz Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA).

Dva izvora upoznata sa ovom temom rekla su da su takve operacije bile među opcijama koje su predstavljene Trampu pre sukoba.

NBC News je u petak izvestio da je Tramp razgovarao o ideji raspoređivanja manjeg kontingenta američkih snaga u Iranu za specifične strateške svrhe, a jedan američki zvaničnik je otkrio operativni izazov obezbeđivanja iranskog uranijuma.

„Prvo pitanje je gde se nalazi? Drugo pitanje je kako doći do njega i kako steći fizičku kontrolu... A onda bi to bila odluka predsednika i ratnog ministarstva, CIA: da li želimo da ga fizički transportujemo ili da ga razredimo na licu mesta“, rekao je, kako je izvestio Aksios.

Tramp je novinarima u predsedničkom avionu u subotu rekao da je slanje kopnenih snaga moguće — ali samo „iz veoma dobrog razloga“. „Ako bismo to ikada uradili, [Iranci] bi bili toliko desetkovani da ne bi mogli da se bore na kopnu“, rekao je. Kada je konkretno upitan da li bi snage mogle da uđu da obezbede nuklearni materijal, Tramp to nije isključio. „U nekom trenutku bismo mogli. Nismo pokušali. Ne bismo to uradili sada. Možda ćemo to uraditi kasnije“, rekao je.

Sekretarka za štampu Bele kuće Karolina Livit rekla je za Aksios da Tramp „mudro drži sve opcije otvorenim i ne isključuje ništa“.

Američko-izraelski napadi na iranska nuklearna postrojenja prošlog juna ostavili su iranske zalihe uranijuma u ​​ruševinama, a Iranci od tada nisu mogli sami da im pristupe, prema rečima američkih i izraelskih zvaničnika.

Nije samo uranijum, Amerikanci žele i naftu

Američki i izraelski zvaničnici kažu da se većina zaliha nalazi u podzemnim tunelima nuklearnog postrojenja Isfahan, dok je ostatak podeljen između Fordova i Natanza. U ranim danima rata, SAD i Izrael su izvršili udare na Natanz i Isfahan koji su izgleda imali za cilj da zapečate ulaze, verovatno kako bi sprečili pomeranje bilo kakvog materijala.

SAD i Izrael smatraju 450 kilograma iranskog uranijuma obogaćenog 60 procenata ozbiljnom pretnjom jer bi bilo potrebno samo nekoliko nedelja da se obogati do nivoa za oružje. Ako bi se celokupne zalihe materijala obogatile na 90 procenata, to bi bilo dovoljno materijala za 11 nuklearnih bombi.


„Prisustvo specijalnih snaga na terenu za Trampa nije isto što i ono što to znači za medije“, rekao je visoki američki zvaničnik za Aksios. „Male misije specijalnih operacija - ne ulazak velikih snaga“, dodao je drugi izvor. „Ono o čemu se razgovaralo nije se smatralo u smislu ulaska na teren“, rekao je treći izvor. „Ljudi odmah pomisle na Faludžu. To nije ono o čemu se razgovaralo“, rekao je on.

Ali pored pitanja uranijuma, kako izveštava Ravid, zvaničnici administracije su rekli za Aksios da se razgovaralo i o zapleni ostrva Harg, strateškog terminala odgovornog za otprilike 90 odsto iranskog izvoza sirove nafte.