U intervjuu za britanski list još 1988. godine, tada mladi njujorški magnat za nekretnine Donald Trump govorio je o svojim ambicijama i mogućoj političkoj budućnosti. U svom prepoznatljivom stilu tvrdio je da bi jednog dana mogao da se kandiduje za predsednika SAD i poručio da će Americi vratiti izgubljeni ugled u svetu.

U istom razgovoru imao je i oštre poruke za Iran, koji je posle Iran Hostage Crisis iz 1979. već bio jedan od glavnih neprijatelja Vašingtona.

"Psihološki nas pobeđuju i čine da izgledamo kao potpuni idioti. Jedan metak ispaljen na našeg čoveka ili brod bio bi dovoljan da raznesem ostrvo Harg. Ušao bih tamo i zauzeo ga", rekao je Tramp tada u intervjuu za The Guardian.

Kada je novinar pokušao da dobije dodatno objašnjenje o ostrvu Harg, Tramp je brzo promenio temu i nastavio promociju svoje knjige The Art of the Deal. Ipak, skoro četiri decenije kasnije ta kratka opaska dobija potpuno novo značenje.

Ostrvo o kojem je govorio nalazi se svega oko 24 kilometra od iranske obale u Persian Gulf. Iako je malo i surovo, predstavlja ključnu tačku iranske energetike. Upravo na tom mestu nalazi se najveći terminal za izvoz nafte iz zemlje – kroz njega prolazi čak 94 odsto iranske nafte namenjene svetskom tržištu, pre svega Kini.

Tokom američko-izraelskih napada na Iran uništeni su brojni vojni objekti, potopljeni ratni brodovi i pogođena skladišta goriva, a ubijen je i vrhovni vođa Ali Khamenei. Međutim, samo ostrvo Harg do sada nije bilo meta.

Sve više analitičara veruje da bi upravo ono moglo biti ključni cilj operacije Operation Epic Fury. Zauzimanje ostrva, bez njegovog uništenja, praktično bi preseklo iranski izvoz nafte i ozbiljno pogodilo finansiranje države i bezbednosnog aparata.

Takav potez omogućio bi Vašingtonu snažan pritisak na Teheran bez slanja američkih trupa na iransko kopno. Iako bi režim možda opstao, njegova moć bila bi znatno oslabljena, jer prihodi od nafte čine skoro 40 procenata državnog budžeta.

"Ono što želimo jeste da ogromne iranske rezerve nafte izvučemo iz ruku terorista", izjavio je savetnik Bele kuće Jared Eigen za televiziju Fox Business.

Neposredna posledica bombardovanja Irana bio je skok cena energenata na svetskim tržištima, naročito nakon što je Teheran zapretio zatvaranjem Strait of Hormuz, kroz koji prolazi oko petine globalnog izvoza nafte i tečnog prirodnog gasa.

Ipak, pojedini analitičari smatraju da bi dugoročno zauzimanje ostrva Harg moglo doneti stratešku prednost Sjedinjenim Državama.

"Kontrola tog ostrva preseče ključnu naftnu arteriju iranskog režima", smatra analitičar Petras Katinas iz londonskog instituta Royal United Services Institute.

Terminal na ostrvu zasad nastavlja da funkcioniše, a tankeri su primećeni u njegovoj blizini poslednjih dana.

U Israel postoje i radikalniji predlozi. Opozicioni lider Yair Lapid sugerisao je da bi potpuno uništenje terminala moglo da dovede do pada iranskog režima. Ipak, takav potez bi verovatno izazvao dugotrajne poremećaje na globalnom energetskom tržištu.

Zanimljivo je da Harg već decenijama važi za stratešku slabost Irana. Naftni terminal na ostrvu izgradila je američka kompanija Aramco krajem pedesetih godina tokom vladavine iranskog šaha.

Tokom Iran–Iraq War osamdesetih godina objekti na ostrvu bili su meta iračkih bombardovanja, ali su kasnije obnovljeni.

Još tokom talačke krize 1979. savetnici američkog predsednika Jimmy Carter razmatrali su ideju da zauzmu ostrvo kako bi Iranu uskratili prihode od nafte, ali je plan ocenjen kao previše rizičan.

Analitičar Ian Bremmer smatra da ostrvo nije snažno utvrđeno i da bi relativno lako moglo da bude kontrolisano uz pomoć američke mornarice i protivvazdušnih sistema.

Ideju o njegovom zauzimanju nedavno je ponovo pokrenuo bivši zvaničnik Pentagona Michael Rubin, danas analitičar u American Enterprise Institute. On tvrdi da bi takav potez mogao gotovo potpuno da preseče finansijske tokove iranskog režima.

Istovremeno bi to povećalo pritisak i na China, koja uprkos sankcijama kupuje više od 80 procenata iranske nafte.

Iako bi kratkoročno takva operacija verovatno izazvala potrese na energetskim tržištima, neki analitičari smatraju da bi to bila daleko manje krvava alternativa punoj vojnoj invaziji na Iran.

Iz Trampove perspektive, zauzimanje tog malog, ali strateški izuzetno važnog ostrva moglo bi da se pokaže kao najznačajnija „nekretninska akvizicija“ u njegovoj karijeri.