Američki predsednik Donald Tramp i izraelski premijer Benjamin Netanjahu razgovarali su skoro svakodnevno od početka rata sa Iranom.

Tramp je rekao za Aksios da „vrlo dobro sarađuju“.

Ali kako rat ulazi u treću nedelju, američki zvaničnici sve više primećuju da ciljevi i sklonost ka riziku dve zemlje možda počinju da se razilaze.

Razlike u ciljevima mogle bi da odredi ishod rata

Prema Aksiosu, nekoliko američkih zvaničnika opisuje Trampa kao najsklonijeg ratu sa Iranom unutar Bele kuće.

Istovremeno, čini se da je bliži Netanjahuovim maksimalističkim ciljevima nego neki od njegovih savetnika.

Vašington, Tel Aviv i Teheran su svesni da bi mogući raskol između saveznika mogao da odredi ishod rata.

Trojica Trampovih savetnika rekla su za Aksios da veruju da će Tramp želeti da okonča velike vojne operacije pre Netanjahua.

Ipak, dvojica lidera deluju bliže nego ikad, a kriza u Ormuskom moreuzu čini malo verovatnim da će SAD uskoro popustiti.

SAD i Izrael sarađuju, ali ne ciljaju iste ciljeve

Američke i izraelske vojne i obaveštajne službe tesno sarađuju, ali se njihovi ciljevi razlikuju, prema Aksiosu.

Dok se SAD fokusiraju gotovo isključivo na vojne ciljeve, Izrael takođe vrši atentate na visoke zvaničnike i druge operacije koje bi mogle da otvore put promeni režima u Iranu.

Visoki američki zvaničnici kažu da bi Tramp promenu režima video kao bonus, ali planira da okonča rat kada postigne ključne ciljeve: uništenje iranskog raketnog programa, nuklearnog programa, mornarice i savezničkog finansiranja.

- Izrael ima druge prioritete i mi smo toga svesni - rekao je jedan zvaničnik Bele kuće.

- Izrael će pokušati da ubije njihovog novog lidera. Oni su mnogo više zainteresovani za to nego mi - dodao je drugi.

Različiti pristupi vidljivi od prvog dana

Razlika u pristupu bila je vidljiva već na početku sukoba.

U prvom napadu, Izrael je pokušao da eliminiše iransko rukovodstvo, dok su se SAD fokusirale na uništavanje raketa i dronova koji su pretili njihovim bazama u regionu.

Izrael je kasnije nastavio da sprovodi širi spektar operacija od SAD.

Prema Aksiosu, izraelski Mosad je pokušao da podstakne kopnenu ofanzivu iranskih Kurda iz severnog Iraka, ali se to do sada nije dogodilo.

Spor oko napada na naftu i pitanja stabilnosti

Jedina jasna tačka spora u više od dve nedelje rata pojavila se kada je Izrael bombardovao iranska naftna postrojenja.

Stabilnost globalnog tržišta nafte je važnija za Sjedinjene Države nego za Izrael, kažu zvaničnici.

Bela kuća je stoga zatražila od Izraela da ne napada naftne ciljeve bez eksplicitnog odobrenja Vašingtona.

- Izrael ne mrzi haos. Mi mrzimo haos. Želimo stabilnost. Netanjahu? Ne baš, posebno kada je u pitanju Iran. Oni mrze iranski režim mnogo više nego mi - rekao je zvaničnik Bele kuće.

Jučerašnji udar podigao je tenzije

Tenzije između Vašingtona i Tel Aviva značajno su pojačane jučerašnjim napadom na iransko gasno polje Južni Pars.

Tramp je javno tvrdio da SAD nisu bile upoznate sa izraelskim planom i da Katar nije imao nikakvu ulogu, ali su Aksios i Volstrit žurnal izvestili da je američki predsednik unapred znao za operaciju i da je podržao.

Istovremeno, Tramp je pokušao da ograniči dalju eskalaciju, rekavši da Izrael neće nastaviti napade na gasno polje ukoliko Iran ne napadne Katar, preteći da će SAD tada intervenisati bez izraelskog pristanka.

Ovaj slučaj pokazuje dvosmernu dinamiku: javno distanciranje i kontrolu štete s jedne strane, i prećutno odobravanje izraelskih poteza s druge strane.

Tesna saradnja, ali i politička osetljivost

Uprkos tome, Tramp i Netanjahu deluju u gotovo potpunoj harmoniji. Kako nas podseća Aksios, rat koji je trajao 12 dana prošlog juna dodatno je ojačao njihov odnos.

U to vreme, Tramp je to smatrao velikim uspehom i odao je značajne zasluge Netanjahuu.

Nakon toga, Tramp je pokrenuo kampanju za obezbeđivanje Netanjahuovog pomilovanja i okončanje njegovog suđenja za korupciju.

Iako su neki zvaničnici Bele kuće poslednjih meseci bili sumnjičavi prema izraelskom premijeru, čini se da je Tramp više nego ikad u skladu sa njim.

Atentati i politički pritisci unutar SAD

Aksios izveštava da su neki analitičari doveli u pitanje odluku Izraela da ubije iranskog šefa bezbednosti Alija Laridžanija, tvrdeći da je on možda bio skloniji da sarađuje sa SAD nego drugi zvaničnici.

Tramp je, međutim, izrazio zadovoljstvo ovim potezom.

Netanjahu je rekao da će biti još takvih akcija.

Čak je pokazao američkom ambasadoru u Izraelu Majku Hakabiju karticu sa imenima iranskih lidera koje je Izrael ubio ili je planirao da ubije.

Istovremeno, ostavka direktora Nacionalnog centra za borbu protiv terorizma Džoa Kenta dodatno je otvorila političku dilemu za administraciju.

Kent je tvrdio da je Izrael gurnuo Trampa u nepotreban rat.

- Svesni smo da izgleda kao da radimo za Izrael. Ne radimo. Ali znamo da ta percepcija postoji i da nije od pomoći - rekao je viši Trampov savetnik za Aksios pre Kentove ostavke.

Hoće li razlike izaći na površinu?

Sam Tramp je priznao da su ciljevi Izraela možda „malo drugačiji“ od američkih.

- Oni su tu, a mi smo daleko - rekao je novinarima.

Evropski zvaničnici kažu da je američki državni sekretar Marko Rubio priznao razlike između SAD i Izraela u razgovorima sa evropskim kolegama.

Na pitanje da li Iran mora da prihvati zahteve i Vašingtona i Tel Aviva da okonča rat, američki ministar odbrane Pit Hegset je bio jasan.

- Naši ciljevi su naši ciljevi. Mi ćemo odrediti kada će biti ispunjeni - rekao je.