Odluka dolazi nakon političkog sukoba sa nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom, koji je kritikovao američku vojnu operaciju u Iranu, prenosi Euronews.

Nejasna odluka bez strategije

Iznenadna objava otvorila je brojna logistička pitanja, uključujući način i dinamiku povlačenja trupa.

Takođe, ostaje nejasno kako će ova odluka uticati na ukupnu vojnu poziciju NATO-a u Evropi, navode izvori upoznati sa situacijom.

Tramp je u subotu izjavio da će prisustvo američkih snaga u Nemačkoj biti smanjeno „mnogo više“ od prvobitno pomenutih 5.000, ali nije precizirao obim dodatnih smanjenja niti rokove.

Prema dostupnim informacijama, objava, koja je iznenadila čak i samu komandu NATO-a, ne sadrži konkretne detalje.

Vašington nije naveo koje će jedinice biti obuhvaćene povlačenjem, niti da li se radi o rotacionim snagama, vazduhoplovnim jedinicama ili ključnim brigadama.

"Ne znamo o kakvim snagama govore - da li je to okosnica brigade? Vazduhoplovne eskadrile?" rekao je za Euronews Ivo Dalder, bivši američki ambasador pri NATO-u.

"Nema detalja jer je Tramp samo izmislio brojku" rekao je drugi američki izvor za Euronews.

Vojni analitičari umanjuju značaj ovog poteza po bezbednost Evrope, ističući da se savremeno ratovanje sve manje oslanja na broj vojnika na terenu, a sve više na tehnologiju i napredno naoružanje.

U međuvremenu, pojedine evropske zemlje, naročito Nemačka, znatno su ojačale svoje odbrambene kapacitete u protekloj godini. Saveznici u NATO-u bili su svesni mogućnosti da dođe do revizije američkog vojnog prisustva, ali su očekivali da će biti konsultovani o odlukama koje direktno utiču na bezbednost kontinenta.

Reakcija na kritike iz Berlina

Zvaničnici NATO-a veruju da je trenutak objave povezan sa Trampovom reakcijom na izjave nemačkog kancelara Merca, koji je nekoliko dana ranije ocenio da Iran „ponižava“ Sjedinjene Države i da je Vašington ušao u rat bez jasne strategije.

"Brojka od 5.000 je paušalna, Tramp ju je izvukao iz rukava jer je želeo da uradi nešto demonstrativno kao deo svog obračuna sa Mercom" rekao je američki izvor za Euronjuz.

U sredu uveče, nakon Mercovih izjava, Tramp je najavio da Pentagon „proučava“ mogućnost smanjenja trupa u Nemačkoj.

Kasnije je dodao da bi „nemački kancelar trebalo da posveti više vremena okončanju rata sa Rusijom i Ukrajinom... i popravci svoje razbijene zemlje“.

Nekoliko sati nakon toga, portparol Pentagona Šon Parnel izjavio je za Foks njuz da je ministar odbrane „naredio povlačenje približno 5.000 vojnika iz Nemačke“.

Istovremeno, Bela kuća je izrazila nezadovoljstvo evropskim saveznicima zbog njihovog odbijanja da se uključe u sukob sa Iranom.

Tramp je tom prilikom kritikovao pojedine saveznike, ali i sam NATO, nazivajući ga „papirnim tigrom“.

"Recimo to ovako, prošlo je veoma kratko vreme otkako je Tramp prvi put objavio da 'razmatra' smanjenje broja trupa nakon sukoba u Mercu do ove iznenadne objave" rekao je drugi izvor iz NATO-a.

"Tramp ne razume kako da zaštiti američke interese“

U međuvremenu, portparolka generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea, Alison Hart, saopštila je: "Sarađujemo sa Sjedinjenim Državama kako bismo razumeli detalje. Ovo prilagođavanje naglašava potrebu da Evropa više ulaže u odbranu i preuzme veću odgovornost za našu zajedničku bezbednost."

Američke trupe su prisutne u Nemačkoj još od vremena Hladnog rata, a trenutno ih ima više od 36.000.

Njihovo prisustvo predstavlja ne samo istorijsko nasleđe, već i ključni instrument američke globalne vojne projekcije. Upravo to, prema mišljenju bivšeg ambasadora Iva Daldera, Trampova administracija ne uzima u obzir.

On smatra da pokušaj kažnjavanja evropskih saveznika zbog neučešća u ratu sa Iranom propušta širu stratešku sliku.

"On misli da povlačenjem trupa može da kazni saveznike, ali time zapravo šteti američkim interesima" rekao je Dalder.

"To samo pokazuje da ne razume kako da zaštiti američke interese" naveo je.

"On veruje da držimo vojsku u Evropi samo da bismo učinili uslugu drugima", dodao je Dalder u telefonskom razgovoru za Euronjuz.

"Poenta je u tome da Evropa više nije prvi, drugi, treći ili čak četvrti prioritet za SAD" zaključio je.