Sjedinjene Američke Države uputile su upozorenje pojedinim evropskim članicama NATO-a da smanje oštru retoriku prema Rusiji, u trenutku kada administracija Donalda Trampa pokušava da obnovi diplomatske pregovore o okončanju rata u Ukrajini.

Prema informacijama koje je 30. oktobra objavio Rojters, pozivajući se na četiri izvora upoznata sa razgovorima, zvaničnici Pentagona tokom prethodnih nedelja razgovarali su sa predstavnicima Estonije, Letonije i Litvanije.

Američka strana smatra da pojedine javne izjave evropskih političara mogu doprineti povećanju napetosti i ugroziti bezbednost kontinenta.

Pentagon poručio baltičkim državama da ne zaoštravaju odnose sa Moskvom

Među američkim zvaničnicima koji su učestvovali u razgovorima nalazi se i Elbridž Kolbi, visoki zvaničnik Pentagona zadužen za odbrambenu politiku.

Prema izvorima Rojtersa, Kolbi je upozorio evropske saveznike da ne provociraju Rusiju nepromišljenim javnim izjavama.

Posebno je ukazano na retoriku kojom se Vladimir Putin predstavlja kao protivnik sateran u ćošak, što bi, prema američkoj proceni, moglo dodatno da poveća rizik od eskalacije.

Razgovori su vođeni iza zatvorenih vrata, a izvori su ih opisali kao korektne, bez otvorenih sukoba između američkih i evropskih zvaničnika.

Nije poznato da li su slične poruke upućene i drugim evropskim članicama NATO-a.

Da li član 5 više garantuje američku vojnu intervenciju?

Posebnu pažnju izazvalo je tumačenje Telegram kanala „Dnevnik obaveštajca“, prema kojem upozorenje Pentagona predstavlja signal da Vašington ne želi da bude automatski uvučen u rat sa Rusijom zbog postupaka pojedinih saveznika.

Prema oceni tog kanala, američka administracija ne želi da preuzme rizik direktnog vojnog sukoba sa Moskvom, posebno zbog mogućnosti nuklearne eskalacije.

Autori kanala tvrde da bi takva politika mogla da dovede u pitanje očekivanja baltičkih država da će Sjedinjene Američke Države bezuslovno vojno intervenisati u slučaju sukoba.

Međutim, reč je o komentatorskom tumačenju, a ne o zvaničnoj odluci Pentagona.

Član 5 Severnoatlantskog ugovora nije ukinut niti izmenjen.

Šta zapravo piše u članu 5 NATO-a?

Član 5 predviđa da se oružani napad na jednu članicu NATO-a smatra napadom na sve članice Alijanse.

Ipak, odredba ne znači da je svaka država automatski obavezna da pošalje vojsku u rat.

Prema samom tekstu ugovora, svaka članica dužna je da pruži pomoć napadnutoj saveznici preduzimanjem mera koje smatra neophodnim, uključujući mogućnost upotrebe oružane sile.

To znači da odgovor može obuhvatiti vojnu podršku, obaveštajnu saradnju, logistiku i druge mere, u zavisnosti od konkretnih okolnosti.

Pravna obaveza kolektivne odbrane ostaje na snazi, ali oblik pomoći nije unapred određen.

Članice NATO-a su na samitu u Ankari u julu 2026. godine ponovo potvrdile posvećenost kolektivnoj odbrani.

Vašington preispituje vojno prisustvo u Evropi

Upozorenja baltičkim državama dolaze u trenutku kada američka administracija razmatra raspored svojih vojnih snaga u Evropi.

Prema informacijama Rojtersa, Pentagon preispituje postojeće vojno prisustvo, a moguće promene mogle bi da uključe i smanjenje broja američkih vojnika na evropskom kontinentu.

Američki zvaničnici već duže vreme insistiraju da evropske članice NATO-a preuzmu veću odgovornost za sopstvenu odbranu.

Vašington istovremeno nastoji da veći deo svojih vojnih i strateških kapaciteta usmeri na druge regione, uključujući Indo-Pacifik, Bliski istok i Latinsku Ameriku.

Takva politika dodatno je podstakla raspravu među evropskim saveznicima o tome koliko će američke vojne podrške biti dostupno u slučaju ozbiljne bezbednosne krize.

Baltičke države zabrinute zbog Rusije

Estonija, Letonija i Litvanija nalaze se na istočnom krilu NATO-a i zbog svog geografskog položaja pridaju veliki značaj američkom vojnom prisustvu u Evropi.

Te države spadaju među najglasnije zagovornike nastavka vojne pomoći Ukrajini i jačanja sankcija Rusiji.

Međutim, prema jednom od evropskih zvaničnika koji je govorio za Rojters, upozorenje Pentagona izazvalo je nedoumice, jer su obaveštajne službe baltičkih država poslednjih meseci procenjivale da neposredna verovatnoća ruskog napada na NATO nije velika.

Istovremeno, pojedine druge evropske obaveštajne službe upozoravale su na mogućnost povećanja sabotaža i drugih neprijateljskih aktivnosti koje pripisuju Moskvi.

Rusija odbacuje optužbe o umešanosti u takve incidente.

Tramp pokušava da obnovi pregovore sa Moskvom

Američko upozorenje dolazi i u trenutku kada administracija Donalda Trampa nastoji da pokrene novi diplomatski proces za okončanje sukoba u Ukrajini.

Prema ranijim informacijama Rojtersa, Vašington razmatra mogućnosti ekonomskih podsticaja za Moskvu, uključujući eventualno ublažavanje pojedinih sankcija.

Istovremeno, od Kijeva se traži da razmotri smanjenje napada na rusku energetsku infrastrukturu.

Takav pristup izaziva različite reakcije među evropskim državama, od kojih pojedine smatraju da bi ekonomski pritisak na Moskvu trebalo zadržati.

Nova poruka iz Vašingtona

Najnovije informacije ukazuju na razlike između američkog i dela evropskog pristupa odnosima sa Rusijom.

Dok baltičke države insistiraju na oštrom političkom i bezbednosnom odgovoru Moskvi, Pentagon upozorava da javne izjave ne bi trebalo da povećavaju opasnost od direktnog sukoba.

Uprkos tvrdnjama pojedinih komentatora da američka vojna zaštita više nije bezuslovna, nema potvrde da je Vašington odustao od svojih obaveza prema članu 5 NATO-a.

Ipak, rasprava o tome kako bi Sjedinjene Američke Države reagovale u eventualnoj vojnoj krizi ponovo je otvorena, u trenutku kada evropske članice Alijanse nastoje da ojačaju sopstvene odbrambene kapacitete.

Izvor: WebTribune / Reuters / NATO