Administracija američkog predsednika Donald Trump razmatra mogućnost slanja kopnenih snaga u Iran – potez koji je donedavno bio gotovo nezamisliv. Ukoliko bi do njega došlo, sukob bi se dramatično promenio, kako po karakteru, tako i po intenzitetu.

Tramp razmatra slanje trupa na Bliski istok

Prema navodima agencije Reuters, u vrhu administracije vode se razgovori o raspoređivanju hiljada američkih vojnika kako bi se povećala vojna fleksibilnost. Iako konačna odluka još nije doneta, sama činjenica da se o tome raspravlja ukazuje na mogući zaokret – sa dominacije vazdušnih i pomorskih udara ka ograničenim kopnenim operacijama.

Neimenovani zvaničnik Bele kuće istakao je da predsednik želi da sve opcije ostanu otvorene, dok je fokus na ciljevima operacije „Epski bes“:

uništenje iranskih raketnih kapaciteta
slabljenje mornarice
sprečavanje razvoja nuklearnog oružja
U opticaju je pet mogućih scenarija angažovanja kopnenih snaga – od ograničenih misija do potpune invazije.

SCENARIO 1: OBEZBEĐIVANJE NUKLEARNIH MATERIJALA

Jedna od najosetljivijih opcija podrazumeva slanje specijalnih jedinica radi zaplene iranskih zaliha visoko obogaćenog uranijuma.

Reč je o izuzetno kompleksnoj operaciji, jer su nuklearni objekti rasuti na više lokacija, često duboko ukopani i zaštićeni snažnom protivvazdušnom odbranom. Čak i ograničena akcija zahtevala bi široku vojnu podršku – od vazdušne zaštite do stalne logistike.

Dodatni rizik leži u mogućoj reakciji Teherana, koji bi ovakav potez mogao da protumači kao direktnu pretnju opstanku režima, što bi gotovo sigurno dovelo do eskalacije sukoba.

 SCENARIO 2: ZAUZIMANJE OSTRVA HARG

Druga opcija uključuje preuzimanje kontrole nad ostrvom Harg – ključnom tačkom kroz koju prolazi oko 90% iranskog izvoza nafte.

Iako su United States već gađale ciljeve na ostrvu, sada se razmatra da li bi trajna kontrola bila efikasnija od samog uništavanja infrastrukture.

Strateški cilj bio bi jasan – presecanje glavnog izvora prihoda Irana i jačanje uticaja nad globalnim energetskim tokovima.

Međutim, ostrvo je izuzetno ranjivo: izloženo je raketnim i dron napadima, a zbog svoje veličine i položaja teško bi se branilo u slučaju intenzivnog sukoba.

 
SCENARIO 3: OBEZBEĐIVANJE ORMUSKOG MOREUZA

Strait of Hormuz ostaje jedna od najkritičnijih tačaka globalne bezbednosti, jer kroz njega prolazi značajan deo svetske nafte.

Iako se operacije trenutno oslanjaju na mornaricu i avijaciju, razmatra se i raspoređivanje kopnenih snaga duž iranske obale kako bi se osigurala bezbednost pomorskog saobraćaja.

Takav potez bi se formalno pravdao zaštitom globalne trgovine, ali bi u praksi predstavljao ozbiljnu eskalaciju i otvorio prostor za direktne sukobe na kopnu.

 SCENARIO 4: ZAŠTITA ENERGETSKE INFRASTRUKTURE

Ograničeniji pristup podrazumeva raspoređivanje trupa radi zaštite ključnih energetskih objekata, poput gasnog polja Južni Pars.

Ovakav model već je viđen u Iraku, gde su američke snage čuvale strateške resurse tokom nestabilnosti.

Ipak, ovakve misije često prerastaju u dugotrajno prisustvo, pri čemu su trupe izložene stalnim napadima – od raketa do bespilotnih letelica i pobunjeničkih akcija.

SCENARIO 5: POTPUNA INVAZIJA

Najradikalniji scenario podrazumeva potpunu invaziju i okupaciju Irana, po uzoru na ranije ratove.

Međutim, stručnjaci ga ocenjuju kao malo verovatan zbog ogromnih troškova, složenog terena i velike populacije. Iskustva iz Iraka i Avganistana pokazuju koliko takvi sukobi mogu da se oduže bez jasnog političkog ishoda.

SNAŽNO PROTIVLJENJE JAVNOSTI

Dok se razmatraju vojne opcije, podrška javnosti u SAD ostaje niska. Prema podacima CNN, čak 60% građana protivi se slanju kopnenih trupa, dok anketa Quinnipiac University pokazuje još veći otpor – 74%.

Čak i među republikancima podrška je ograničena, što predstavlja ozbiljan politički izazov za Trampa, posebno uoči izbora za Kongres, kako navodi Newsweek.

Za sada, čini se da Vašington pokušava da zadrži stratešku fleksibilnost, bez jasnog ulaska u otvorenu eskalaciju. Ipak, linija između ograničenih operacija i direktnog kopnenog angažmana postaje sve tanja.

Ključno pitanje ostaje: kako ostvariti ambiciozne ciljeve bez uvlačenja u širi i dugotrajan rat – čije bi posledice mogle daleko nadmašiti region Bliskog istoka.