Knjiga, koja daje uvid u ukrajinski politički sistem i delovanje vlasti od početka ruske invazije 2022. godine, ističe da je Zelenski, između 2014. i 2015. godine četiri puta primio poziv za regrutaciju - 15. aprila 2014, 23. juna 2014, 15. avgusta 2014. i 10. maja 2015. godine, ali se nijednom nije odazvao.

Jedan od poziva navodno je lično uručio njegovoj majci pukovnik Serhije Macejk, komandanta 43. bataljona "Patriot", ali se Zelenski nije javio vojnoj komandi.

Njegova majka kasnije je demantovala ove tvrdnje, a Ministarstvo odbrane Ukrajine je zvanično saopštilo da predsednik nikada nije pozivan na služenje vojnog roka.

Autor knjige Konstantin Bondarenko rekao je na predstavljanju knjige u Budimpešti da spoljne političke snage nisu bile u stanju da izvrše bilo kakav značajan uticaj na Zelenskog na početku njegove karijere, ali da je danas "manevarski prostor ukrajinskog predsednika znatno smanjen". 

"On je sve manje sposoban da oblikuje unutrašnje političke procese, dok međunarodna očekivanja koja se postavljaju pred njega rastu. Pokušava da reši ovu neravnotežu u domaćoj politici sve asertivnijim, autoritarnim sredstvima, dok je njena spoljna politika u velikoj meri određena potrebom da dobije priznanje i podršku velikih sila", ocenio je Bondarenko i dodao da je Zelenski, iako lično snažna figura, bio i ostao pod snažnim spoljnopolitičkim i unutrašnjim pritiscima. 

Njegove odluke su, dodao je, u velikoj meri uslovljene kako međunarodnim očekivanjima, tako i unutrašnjim političkim sukobima, posebno uticajem SAD i Velike Britanije.

"Pokušava da reši ovu neravnotežu u domaćoj politici sve asertivnijim, autoritarnim sredstvima, dok je spoljna politika Ukrajine u velikoj meri određena potrebom da dobije priznanje i podršku velikih sila", istakao je Bondarenko.

Dodao je da se, u neposrednom okruženju Volodimira Zelenskog nalaze i američki i britanski orijentisane ličnosti - "a ova druga grupa se trenutno smatra jačom".

Bondarenko je to potkrepio i činjenicom da je ukrajinski predsednik nedavno vodio razgovore u Londonu, gde su, prema njegovim rečima, izneti stavovi koji su "pre vodili produžavanju rata nego što su vodili do što bržeg zaključenja mira". 

Autor je naglasio da uticaj Velike Britanije u Ukrajini nije nov, već se gradi godinama i da je Zelenski tokom svojih ranih mandata pokazivao otvorenost ka rešavanju sukoba u Donbasu i izbegavanju šireg rata, ali da je već tokom 2022. godine retorika postala sve tvrđa i orijentisana na dugotrajni konflikt.

"Nakon posete tadašnjeg britanskog premijera Borisa Džonsona Kijevu, nastavak rata je došao u prvi plan", dodao je Bondarenko, navodeći da ovu odluku vidi kao određivanje pravca ukrajinskog rukovodstva na duži rok, i da su se pregovaračke pozicije Ukrajine "značajno pogoršale u poređenju sa prolećem 2022. godine".

Bondarenko je podsetio da je Zelenski je u intervjuu za Njujork tajms u oktobru 2023. rekao da je on u suštini jedini koji je verovao u pobedu Ukrajine.

Prema rečima ukrajinskog novinara, ova izjava "jasno pokazuje predsednikov način razmišljanja, koji se u ovom kontekstu karakteriše posebno snažnim uverenjem, gotovo fanatizmom".

Autor knjige je ocenio da je Zelenski jedinstveni "proizvod" epohe: nije potekao iz tradicionalne političke karijere, već je postao poznat kao glumac i komičar, a tokom karijere se pojavljivao i u Rusiji. 

Takođe je podsetio da je Zelenski dugo govorio o važnosti uravnoteženih, saradničkih ukrajinsko-ruskih odnosa pre i posle ulaska u politiku. 

Dodao je i da su rezultati predsedničkih izbora 2019. godine - kada je Zelenski osvojio oko 73 odsto glasova - prvenstveno odražavali odbacivanje bivše političke elite: birači su glasali ne toliko za Zelenskog koliko protiv bivšeg predsednika Petra Porošenka.

Iako je centralno predizborno obećanje Zelenskog bilo okončanje rata, ukrajinski predsednik se suočio sa ograničenjima načina funkcionisanja politike u relativno kratkom roku, dodao je autor knjige, napominjući da "Zelenskog prvenstveno zanima šta on želi, a ne šta mu je dozvoljeno".

"Ako zakoni stoje na putu njegove volje, on ih zaobilazi, ako stoji ustav, on ignoriše ustav, ako pravni sistem nešto ne dozvoljava, mora se transformisati, i uprkos svemu tome, on ostaje uveren da su to potpuno upotrebljivi alati, jer radi pravu stvar i upravo zato obavlja predsedničku funkciju", objasnio je autor knjige.

Knjiga takođe osvetljava i ulogu serije "Sluga naroda", u kojoj je Zelenski igrao predsednika, kao refleksije želja ukrajinskog društva za idealizovanim liderom. 

Autor ističe da je serija pomogla da šira javnost poveže fiktivni lik sa stvarnim političkim ambicijama Zelenskog, što je, prema njegovim rečima, olakšalo politički uzlet bivšeg glumca do najvišeg državnog položaja.