Island je na referendumu odbacio nastavak pregovora o pristupanju EU. To je veliki udarac za Brisel, koji je želeo da poželi dobrodošlicu novoj bogatoj članici, analizira AFP.

Unija je izgledala spremna da postigne kompromis sa Islandom o teškom pitanju kontrole ribarstva kako bi olakšala pregovore o pristupanju. Island je već deo jedinstvenog tržišta EU i Šengenske zone, a članstvom u EU bi postao deo carinske unije, a zatim i evrozone.

Strateška lokacija

Ostrvo sa manje od 400.000 stanovnika strateški je locirano u Severnom Atlantiku, između Evrope i Sjedinjenih Država. Za Evropu, pristupanje Islanda bi bio uspeh, nijedna druga zemlja nije se pridružila Uniji od Hrvatske 2013. godine, podseća nemački Špigel.

Pitanje na glasačkom listiću bilo je: „Da li Island treba da nastavi pregovore o pristupanju sa Evropskom unijom?“ Rezultat referenduma nije obavezujući, ali će najverovatnije blokirati pitanje pristupanja EU najmanje do 2028. godine. Sadašnja vlada je obećala da će poštovati volju građana, navodi se u članku.

Island je podneo zahtev za pridruživanje EU 2009. godine, nakon finansijske krize 2008. godine i kolapsa islandskog bankarskog sistema. Pregovori su prekinuti 2013. godine, kada je na vlast došla evroskeptična vlada. Sadašnja vlada koju predvodi socijaldemokratska premijerka Kristrun Frostadotir raspisala je referendum jer je približavanje EU postalo atraktivnije nakon napada Rusije na Ukrajinu i međunarodnih turbulencija u drugom mandatu američkog predsednika Donalda Trampa. Vlada levog centra obećala je referendum do 2027. godine, ali ga je odložila, između ostalog, zbog Trampovih izjava. Island je jedna od 12 zemalja osnivača NATO-a, ali nema vojsku i oslanja se na saveznike NATO-a za svoju odbranu. Podržao je Ukrajinu tokom sukoba, a vlasti su uznemirene povećanim ruskim pomorskim manevrima u blizini ostrvske države.

Osnivači NATO-a

Kampanja za referendum, međutim, bila je dominirana domaćim pitanjima, a Trampove ambicije da anektira susedni Grenland, manje su pominjane, javlja AFP. Pristalice su isticale važnost usvajanja evra radi veće stabilnosti valute i bližih veza sa ostatkom Evrope u vreme kada američki predsednik nameće carine saveznicima i preti da će preuzeti obližnji Grenland.

Island je već usko povezan sa EU, budući da je deo Šengena. To će ostati slučaj, bez obzira na ishod subotnjeg referenduma. Vojno se oslanja na evropske članice NATO-a. Avioni NATO-a naizmenično patroliraju ruskim podmornicama i ratnim brodovima u vazduhoplovnoj bazi Keflavik, piše Politiko. Island dopušta američkim nuklearnim podmornicama da uđu u njegove teritorijalne vode od 2023. godine, a 2025. godine jedna od tih podmornica je prvi put posetila Rejkjavik, pod uslovom da ne nosi nuklearno oružje.

Premijerka Kristrun Frostadotir glasala je za EU, ali „bićemo dobro ako odgovor bude Ne“, rekla je u subotu. Važno je napomenuti da je kampanja za referendum „podigla debatu o EU, o mestu Islanda u svetu, našoj ukupnoj geopolitičkoj situaciji i statusu na viši nivo“, rekla je. Uoči referenduma, obećala je da ako javnost ubedljivo odbije dalje pregovore, pitanje članstva neće biti ponovo pokrenuto do kraja njenog mandata 2028. godine. A ako se pregovori o članstvu u EU nastave u budućnosti, pristupanje zemlje savezu moraju da potvrde Islanđani na referendumu.

Stub ekonomije

Pitanje je da li će islandski parlament formalno povući zahtev za članstvo u EU nakon zvaničnog objavljivanja rezultata referenduma. Vladajuću koaliciju Islanda čine tri stranke sa različitim stavovima o članstvu u EU. Veruje se da je negativan rezultat referenduma oslabio poziciju premijerke.

Najspornije pitanje u pregovorima između Brisela i Rejkjavika je ribarstvo: stub nacionalne ekonomije, deo nacionalnog identiteta. EU je signalizirala da bi sada bila spremna da napravi značajne ustupke, dok Island želi ekskluzivnu kontrolu nad ribarstvom. Ribarska industrija čini skoro 40% islandskog izvoza, a mnogi glasači koji su glasali protiv pregovora o pristupanju plašili su se da će morati da se odreknu dela kontrole nad svojim unosnim ribolovnim područjima u okviru zajedničke ribarske politike Unije, objašnjava Bi-Bi-Si. Ribari se žestoko protive pridruživanju EU. „Jedinstvene specifičnosti Islanda u ribarstvu i poljoprivredi su dobro poznate. Morale bi se pažljivo razmotriti. Uverena sam da bismo zajedno sa državama članicama EU pronašli kreativna rešenja“, rekla je komesarka EU za proširenje Marta Kos uoči referenduma.

Izvor u Briselu rekao je za AFP da ne misli da bilo ko u EU želi da blokira ulazak Islanda zbog pitanja ribarstva.