Kina je prošlog meseca predstavila ambiciozne planove za razvoj svemirskog nosača aviona koji bi mogao da raspoređuje bespilotne borbene letelice sposobne da lansiraju rakete sa same ivice Zemljine atmosfere.

Državni mediji u Pekingu objavili su konceptualni video futurističkog sistema pod nazivom „Luanjao“, koji je opisan kao potencijalno najveći ratni brod ikada napravljen. U prikazu, ova letelica se kreće iznad svih postojećih sistema protivvazdušne odbrane, praktično van domašaja savremenog oružja.

Prema kineskim procenama, ovaj nosač bi mogao da postane operativan u narednih 20 do 30 godina, odnosno oko 2040. godine. Ipak, brojni stručnjaci izražavaju sumnju u realnost projekta, a pojedini smatraju da je reč o svojevrsnoj propagandnoj inicijativi usmerenoj ka domaćoj i međunarodnoj publici, kako navodi britanski „Telegraf“.

Šta je „Luanjao“

Prema dostupnim podacima, „Luanjao“ bi imao oblik nalik svemirskom brodu iz naučnofantastičnih filmova, poput „Ratova zvezda“. Planirano je da bude dug 242 metra i širok čak 684 metra, uz poletnu masu od oko 120.000 tona, što ga čini većim od svih postojećih letelica slične namene.

Operisao bi na visini od oko 30 kilometara, dok troškovi razvoja za sada nisu objavljeni.

Kineski izvori tvrde da bi mogao da nosi do 88 bespilotnih borbenih letelica „Šuan nu“, koje bi bile stelt dizajna i sposobne za lansiranje hipersoničnih raketa. Te letelice bi bile znatno naprednije i teže od klasičnih dronova.

„Klasa iznad svih“

Stručnjak za odbranu Piter Lejton smatra da bi, ukoliko se realizuje, ovaj projekat mogao da nadmaši većinu postojećih vojnih sistema.

Kako navodi, takva letelica bi mogla da deluje iznad dometa raketa zemlja–vazduh i većine borbenih aviona, a ujedno bi bila van uticaja vremenskih uslova i većine postojećih odbrambenih mehanizama.

Prema procenama, „Luanjao“ bi omogućio Kini da pozicionira platformu direktno iznad ciljeva i odatle lansira projektile, što bi Pekingu dalo značajnu stratešku prednost, posebno u kontekstu Tajvana i Južnog kineskog mora.

Deo šireg projekta

Ovaj nosač deo je većeg kineskog programa „Nantjenmen“ („Južna nebeska kapija“), koji obuhvata razvoj naprednih vazdušnih i svemirskih sistema.

U okviru tog projekta razvija se i lovac šeste generacije „Baidi“, sposoban za operacije na granici svemira. Njegov model je već predstavljen na međunarodnoj vazduhoplovnoj izložbi u Kini 2024. godine.

Svemirska trka sa SAD

„Luanjao“ se uklapa u širu trku između Kine i Sjedinjenih Država za dominaciju u svemiru. Peking poslednjih godina intenzivno ulaže u razvoj raketnih i satelitskih tehnologija, a pojedini analitičari smatraju da je u nekim segmentima već prestigao SAD.

Kina je 2024. godine uspešno sprovela misiju „Čang’e 6“, tokom koje je robotska letelica sletela na udaljenu stranu Meseca i vratila uzorke tla na Zemlju. Sledeća misija, „Čang’e 7“, planirana je za avgust i ima za cilj potragu za vodom na Mesecu.

Zašto mnogi sumnjaju

Iako projekat deluje impresivno, stručnjaci ističu brojne prepreke. Tehnologija koja bi omogućila stabilno lebdenje letelice na ivici atmosfere i lansiranje raketa trenutno ne postoji.

Osim toga, za takav sistem bile bi potrebne ogromne količine goriva i potpuno novi pogonski sistemi koji tek treba da budu razvijeni.

Jedna od alternativnih opcija bila bi postavljanje nosača u orbitu, ali bi tada bio izložen opasnosti od svemirskog otpada, koji bi mogao da ga uništi u slučaju sudara.

Takođe, za lansiranje u orbitu bila bi neophodna višekratna raketa, na čijem razvoju Kina radi godinama, ali još uvek bez značajnog uspeha.

Superoružje ili propaganda

Zbog brojnih tehničkih izazova, mnogi analitičari smatraju da je trenutna promocija projekta deo šire strategije Pekinga.

Prema mišljenju stručnjaka, Kina ovakvim najavama želi da inspiriše domaću javnost i predstavi se kao globalni lider u tehnologiji i vojnoj moći.

Nemački analitičar Hajnrih Kreft ocenjuje da je projekat trenutno nerealan, ali da ga ipak treba posmatrati u kontekstu dugoročnih planova.

On podseća da su mnoge tehnologije koje su nekada smatrane naučnom fantastikom danas postale stvarnost, te da Kina sistematski razvija širok spektar naprednih vojnih i svemirskih projekata.

U tom smislu, „Luanjao“ možda nije pitanje sadašnjosti, ali svakako jeste signal ambicija koje Peking ima u globalnoj borbi za tehnološku i vojnu dominaciju.