Iz Vašingtona stižu poruke koje, iako formulisane diplomatski, nose priličnu težinu. U središtu svega su pregovori sa Teheranom, ali ton koji se nazire između redova više liči na oprezno nadmudrivanje nego na klasične razgovore o miru.

Na poslednjem sastanku američkog kabineta, specijalni izaslanik predsednika za Bliski istok, Steve Witkoff, izneo je tvrdnje koje su brzo odjeknule u međunarodnim medijima, uključujući Sky News.

Prema njegovim rečima, iranski pregovarači su tokom razgovora sa američkom stranom priznali da raspolažu količinom urana dovoljnom za izradu „11 atomskih bombi“. Ta formulacija, kako je preneto, nije ostavila mnogo prostora za drugačije tumačenje.

Ipak, ono što je možda i važnije od same brojke jeste utisak sa početka pregovora. Witkoff je naveo da je već tada postalo „potpuno jasno“ da Iran nema nameru da prihvati sporazum koji bi bio u skladu sa ciljevima Vašingtona. Drugim rečima, jaz između dve strane nije samo tehnički – već duboko politički.

U međuvremenu, američka strana nije sedela skrštenih ruku. Administracija Donald Trump osmislila je plan od 15 tačaka, koji je, kako tvrdi Witkoff, predstavljen Teheranu preko pakistanske vlade kao posrednika. Taj dokument, zamišljen kao osnova za mirovni sporazum, trebalo je da postavi okvir za deeskalaciju i stabilizaciju odnosa.

U jednoj od izjava koje prenosi The Guardian, Witkoff je naglasio da su uz plan poslata i „snažna i pozitivna“ politička poruka, uz insistiranje da mir ostane prioritet.

Međutim, u istom dahu dodata je i oštrija napomena upućena Teheranu – poruka da ne ponovi ranije greške. Ta vrsta retorike, između poziva na dijalog i upozorenja, prilično jasno oslikava trenutnu atmosferu.

Sa druge strane, Teheran je već reagovao. Kako je 26. marta objavila agencija Tasnim, iranski odgovor na američki plan zvanično je poslat preko posrednika, a sada se čeka reakcija Vašingtona. U saopštenju se navodi da je dokument dostavljen prethodne večeri, bez dodatnih detalja o sadržaju.

Istovremeno, iz iranskih političkih i bezbednosnih krugova dolaze poruke koje sugerišu čvrst stav. Jedan visoki zvaničnik, govoreći za Press TV, istakao je da će Iran završiti sukob tek kada sam proceni da je za to trenutak – i pod uslovima koje sam odredi.

Drugim rečima, Teheran ne priznaje pravo Sjedinjenim Državama, niti Donald Trump lično, da diktiraju tempo ili ishod tog procesa.

U pozadini svega, prema istom izvoru koji prenosi ParsToday Russian, Vašington je kroz različite diplomatske kanale već slao više predloga i inicijativa za pregovore. Ipak, ti predlozi su, kako se tvrdi, ocenjeni kao neusklađeni sa „realnim stanjem na terenu“ nakon gubitaka koje je američka strana pretrpela.

Sve to ostavlja utisak da se razgovori formalno vode, ali da se suštinski vode dve paralelne priče. Jedna o mogućem sporazumu, druga o odnosu snaga i percepciji stvarnosti. Koliko su te dve linije spremne da se ukrste – to, čini se, još niko ne može sa sigurnošću da kaže.