Ujedinjeni Arapski Emirati tvrde da su prošlog petka sprečili novi iranski napad raketama i dronovima, iako je teoretski dogovoren prekid vatre između Irana i SAD. Ministarstvo odbrane Ujedinjenih Arapskih Emirata upozorilo je stanovnike da ne prilaze, ne fotografišu i ne dodiruju „krhotine i delove koji su pali nakon uspešnog obaranja rakete“.
Takođe ove nedelje, ambasador UAE pri UN, Mohamed Abušahab, optužio je Iran za napad na naftni terminal u Fudžejri, i da je na njega ispalio 12 balističkih raketa, tri krstareće rakete i četiri drona. Zvanični Teheran poriče ovu optužbu, piše Dojče vele.
Iako su napadi jasno osporeni, optužbe pokazuju sve veću zabrinutost u Abu Dabiju: da su Ujedinjeni Arapski Emirati sve češća meta iranskih napada. Više od 2.800 napada dronovima i raketama zabeleženo je u UAE od početka američko-izraelskog napada na Iran.
Cena bliskosti sa Izraelom i SAD
Sjedinjene Države su 2020. godine posredovale u uspostavljanju diplomatskih odnosa između Ujedinjenih Arapskih Emirata i Izraela, poznatih kao Abrahamovi sporazumi.
„Odnosi Emirata sa Izraelom jedan su od ključnih razloga zašto, kao vrstu kazne, Iran nastavlja da napada UAE“, kaže Majkl Stivens, viši savetnik za bezbednost Bliskog istoka u londonskom Kraljevskom institutu ujedinjenih službi (RUSI).
„Iz iranske perspektive, logika je jednostavna: Izrael nas napada, pa mi napadamo njegove saveznike“, sumira on za naše novinare.
Kao odgovor na iranske napade, Ujedinjeni Arapski Emirati sve tešnje sarađuju sa Izraelom u vojnoj, bezbednosnoj i obaveštajnoj oblasti. Kako je izvestio američki portal Aksios, Izrael je prvi put poslao delove svog sistema protivvazdušne odbrane „Gvozdena kupola“ u UAE zajedno sa operativnim osobljem, piše Dojče vele.
„Što su Emirati i Izrael bliži, to Iran vidi više razloga da napadne UAE“, kaže Stivens. A tu je i stari spor oko ostrva Abu Musa i Tunb, koja kontroliše Iran, ali na koja Emirati takođe polažu pravo.
Pogrešna procena Teherana
Nakon iranske blokade Ormuskog moreuza, koja je potpuno zaustavila izvoz nafte iz Bahreina, Kuvajta i Katara i značajno otežala izvoz iz Omana, Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, upravo je Abu Dabi odlučno zahtevao ne samo ponovno otvaranje moreuza već i snažniju međunarodnu akciju.
Reči koje su se čule od zvaničnika Emirata protiv Teherana bile su mnogo oštrije nego od većine drugih pogođenih zemalja Zaliva poput Saudijske Arabije, Omana ili Katara.
„To ih je još više približilo SAD i Izraelu“, ističe Stivens.
Čincija Bjanko, analitičarka Evropskog saveta za spoljne odnose, smatra da Iran pokušava da nanese dovoljno štete Emiratima da ih primora da izvrše politički pritisak na predsednika SAD Donalda Trampa i zahtevaju prekid rata.
„Ali iranski napadi su imali suprotan efekat, što je bila ozbiljna strateška greška“, rekla je Bjanko za DW.
Prema njenim rečima, napadi su za Emirate poprimili gotovo egzistencijalni karakter. „
Zvaničnici Emirata mi kažu da Iran pokušava da potkopa fundamentalni model njihove države, koji se zasniva na pretpostavci da Zaliv može ostati bezbedan i veoma prosperitetan uprkos regionalnoj nestabilnosti.“
Oni prvo zastupaju svoje interese
Poslednjih godina, Ujedinjeni Arapski Emirati sve više vode svoju spoljnu politiku u skladu sa ekonomskim ciljem diverzifikacije, tj. smanjenja zavisnosti od nafte. Emirati žele da postanu regionalno središte za digitalnu infrastrukturu, turizam, poslovanje i investicije, sumirano u strategiji pod nazivom „UAE 2031“.
Istovremeno, njihova politika se sve više razlikuje od politike njihovog mnogo većeg suseda, Saudijske Arabije. Dok su UAE i Bahrein normalizovali odnose sa Izraelom, Saudijska Arabija je prekinula pregovore nakon terorističkog napada Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. i kasnijeg rata u Gazi.
Prvog maja, UAE su takođe napustile Organizaciju zemalja izvoznica nafte (OPEK) i širi savez OPEK+, koji Saudijska Arabija i dalje predvodi kao najveći svetski izvoznik nafte.
Dve zemlje takođe podržavaju suprotstavljene strane u brojnim sukobima širom Afrike. „UAE su postali jedan od najagresivnijih spoljnih aktera u afričkim sukobima“, kaže Volfram Laher, viši saradnik za Afriku i Bliski istok u Nemačkom institutu za međunarodne i bezbednosne poslove.
Novac i oružje za izabrane
Prema njegovim rečima, Emirati su poslednjih godina bili uključeni u sukobe u Libiji i Etiopiji, a trenutno prvenstveno u Sudanu, Somaliji i Jemenu.
„Ovo je ključno za Emirate jer ovi koridori pružaju dugoročni pristup strateškim resursima i važnim trgovinskim rutama“, prema nedavnoj analizi čiji je koautor Lačer. „Vojne intervencije u ovom kontekstu mogu se posmatrati kao sredstvo zaštite ovih ekonomskih interesa.“
Međutim, gotovo da nema vojnika Emirata na terenu. „Glavna karakteristika angažovanja Emirata je da retko šalju sopstvene trupe, već vrše uticaj preko lokalnih partnera. To su često nedržavni naoružani akteri, poput Kalife Haftara u Libiji ili komandanta Sudanskih snaga za brzu podršku, Mohameda Hamdana Dagala, poznatog kao Hemedti“, kaže Lačer.
Emirati finansiraju i naoružavaju strane borce i plaćenike, uključujući sudanske borce u Libiji i, u skorije vreme, kolumbijske plaćenike u Sudanu. Zvaničnici Emirata su dosledno negirali navode o takvim aktivnostima. „Ali za to postoji mnogo dokaza“, zaključuje Lačer.
Najnovije vesti o sukobu na Bliskom istoku možete pratiti u našam blogu UŽIVO.
BONUS VIDEO
Komentari (0)