Svet se sve više suočava sa pretnjom potpune energetske krize, dok rat u Iranu snažno gura cene nafte ka rekordnim nivoima. Istovremeno, brojne države širom planete već uvode oštre mere štednje, pokušavajući da se izbore sa poremećajima u snabdevanju i rastućim pritiskom na tržište energenata.

Trgovci na berzama već uveliko kalkulišu sa scenarijem u kojem bi cena Brent sirove nafte do kraja aprila mogla da dostigne čak 150 dolara po barelu. Podaci sa berze ICE pokazuju dramatičan skok interesovanja za takve opcije – broj ugovora koji omogućavaju kupovinu junskih fjučersa po toj ceni porastao je u samo mesec dana gotovo deset puta, sa 3.400 na čak 28.900 lotova.

Od izbijanja sukoba u Iranu cena nafte već je porasla za oko 50 procenata i trenutno se kreće oko 110 dolara po barelu za Brent, ali tržište ostaje izuzetno nestabilno. Svaki signal mogućih pregovora obara cenu, dok novo zaoštravanje konflikta ponovo pokreće njen rast.

Tim Skirou, direktor sektora za derivate i energetiku u analitičkoj kući Energy Aspects, ocenjuje da investitori sve više pokušavaju da zaštite svoje pozicije od rizika povezanih sa ratom. On upozorava da bi cena od 150 dolara po barelu značajno smanjila potražnju, ali i da postoji realna opasnost od nestašice, ukoliko izvoz nafte iz Persijskog zaliva ne bude nesmetano funkcionisao.

Iz kompanije Shell upozoravaju da bi Evropa mogla da se suoči sa ozbiljnim manjkom fosilnih goriva već u roku od nekoliko nedelja, ukoliko se ne uspostavi normalan protok nafte kroz Ormuski moreuz, ključnu rutu za globalno snabdevanje.

Kriza je već pogodila Južnu Aziju, zatim se proširila na jugoistočni i severoistočni deo kontinenta, a očekuje se da u aprilu snažno udari i na evropsko tržište.

Sukob koji traje već četiri nedelje već je doveo do drastičnih poremećaja – cena avionskog goriva se udvostručila, dok se procenjuje da bi sledeći mogli biti dizel i benzin, posebno sa početkom letnje turističke sezone u Evropi i Sjedinjenim Državama.

U pokušaju da očuvaju zalihe, vlade širom Azije, Afrike i Evrope uvode vanredne mere. One podrazumevaju neradne dane, obavezni rad od kuće, ograničenja u potrošnji goriva i čak obustavu pojedinih industrijskih aktivnosti.

Šri Lanka je već uvela obavezne neradne dane za obrazovne ustanove i deo državnih službi, dok je potrošnja goriva za privatna vozila ograničena na 15 litara nedeljno putem QR sistema.

Bangladeš je prebacio nastavu na onlajn režim i uveo višesatne restrikcije struje kako bi očuvao elektroenergetski sistem i podržao ključne izvozne sektore.

Butan je zabranio prodaju goriva u kanisterima kako bi sprečio stvaranje zaliha, dok prioritet imaju hitne službe. Pakistan je uveo četvorodnevnu radnu nedelju u državnom sektoru i smanjio potrošnju goriva, dok su Filipini preduzeli slične korake i dodatno ograničili službena putovanja.

U Mjanmaru je uveden sistem par-nepar za točenje goriva, dok su brojne benzinske pumpe zatvorene zbog nestašica. U Kambodži je oko trećine pumpi prestalo sa radom, a Laos je prešao na rad od kuće i rotacione smene kako bi smanjio potrebu za transportom.

Na afričkom kontinentu, Egipat je skratio radno vreme tržnih centara i restorana i isključio dekorativnu rasvetu kako bi uštedeo energiju. Kenija je zabranila izvoz goriva i uvela racionalizaciju potrošnje zbog ograničenih rezervi, dok je Južna Afrika uvela kontrolisanu raspodelu dizela kako bi sprečila paniku.

U Evropi, Slovačka je uvela kvote za kupovinu dizela, dok je u Sloveniji jedan od najvećih distributera ograničio količine koje građani i prevoznici mogu da kupe kako bi se očuvale postojeće zalihe.